Page 151 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 149-165 151

стаје главни центар за трговину свилом између Истока и Запада и највећи
8
османски центар производење текстила. Њен најпознатији производ био је
9
бурсански брокат. Цена свиле у Фиренци зависила је од цене у Бурси, па су
11
10
се италијански трговци настањивали у њој како би носили свилу на Запад, до
Холандије и Француске.
Рустем-паша је био хрватског порекла, родом из околине Сарајева.
12
Оженио се Михримах, кћерком султана Сулејмана I, и целокупна власт Ото-
манског царства неформално се налазила у његовим рукама. У доба његове
управе Бурса је као индустрија свилених тканина била испред престонице
Истанбула. Рустем-паша је у Бурси имао личну производњу текстила. У Са-
13
рајеву је 1551. године подигао Бурса безистан (пијацу), где је продаван те-
кстил који је допреман директно из Бурсе. Од дубровачких трговаца је тра-
14
жио да га опскрбе различитим узорцима венецијанског текстила, без знања
Венеције. На основу њих израђиване су копије како би био прекинут увоз
из Италије. Пошто су и Исток и Запад у исто време производили тканине
15
сличних дезена, тешко их је разликовати. Иранске флоралне мотиве на те-
16
кстилу, које је преко Египта и Сирије преузела ренесансна Европа, узима и
Отоманско царство. Међутим, они нису транспоновани директно са иранског
подручја, него преко Европе. Ово се може потврдити на основу европске фо-
рме флоралних елемената који више теже натурализму у односу на иранске, а
рађени су по узору на ренесансне ботаничке илустроване књиге. 17
У доба патријарха Макарија Соколовића дубровачки трговаци су, као
и раније, користили повољне трасе које су пролазиле кроз Србију и пове-
18
зивале Јадранско приморје са Истанбулом. Била је могућа набавка свиленог
текстила из Италије, али не у толикој мери као што је то било у XIII и XIV
веку. Наведени податак о забрани увоза свилених тканина са Запада у Осма-
нско царство средином XVI века искључује могућност да је Макаријев златни
брокат италијанског порекла, о чему ће бити речи у наставку рада, јер је и
територија тадашње Србије била под турском управом. У корист поменуте
тезе иде и врста флоралног дезена на патријарховом сакосу, која више тежи
отоманским дезенима.

8 Cizakca 1980 a: 533; Yilmaz, Erturk, Coskun, Wilson i Ertugrul: 238.
9 Bloom, Sheila i Blair 2016: 136; Karababa 2012: 196.
10 Inaldžik 2003; 193; Philips 2015: 82.
11 Yilmaz, Erturk, Coskun i Ertugrul 2016: 242.
12 Necipoglu 2014: 320.
13 Iida 2012: 184.
14 Kreševljaković 1954: 239; Kreševljaković 2018: 47; Bešlija 2009: 449; Philips
2012: 24.
15 Atcil 2015: 285, 286.
16 Поповић 2020: 31.
17 Contadini 2013:. 50.
18 Premović 2015: 695, 696.