Page 153 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021
P. 153

Новопазарски зборник, 44/2021, стр. 149-165                         153


               црква, која је имала одређене привилегије.  Због ропског статуса Србије и
                                                        27
               вишеструке упућености на исламски исток, црква је, за разлику од ранијег
               периода,  од  доступног  отоманског  текстила  који  је  коришћен  за  световна
               свечана одела израђивала и литургијске одежде.  Услед прекида традиције
                                                             28
               уметничког веза, као и многих других грана уметности, одежде су у то време
               често остајале и без крста као најосновнијег хришћанског обележја.  Овакав
                                                                              29
               пример прилагођавања отоманског текстила богослужбеној функцији имамо
               у примерима Макаријевог и Максимовог сакоса.
                     Поменути  Макаријев  сакос  био  је  из-
               рађен  од  тешке  свиле,  златног  броката  званог
               кемха,  који је спадао у најлуксузнији и најску-
                     30
               пљи  текстил.   Његова  основа  се  састојала  од
                            31
               тамноцрвене свиле проткане златном и сребр-
               ном жицом. Златни конац добијан је тако што
               се пресована златна трака обмотавала око је згра
               свилених,  вунених  или  ланених  нити.   Про-
                                                    32
               ткивањем црвене свиле овим жицама извођени
               су флорални орнаменти. Целокупна површина
               платна  декорисана  је  дијагонално  укрштеним
               листовима  саза  међусобно  спојеним  једноста-
               вним  цветом.  Унутар  лиснатих  ромбоидних
               поља смењују се крупни цветови, фигуре обли-
               ка ока и орнамент који највише подсећа на ши-
               шарку (Сл. 1). Рубови сакоса су оивичени тра-
               кама које су биле украшене бисерима. Судећи
               по флоралној орнаментици, која је била засту-
               пљена  и  у  италијанском  текстилу,  овај  дезен
               припада отоманској производњи.
                     Текстили  са  сличним  лиснатим  орнаме-
               нтима  распоређенима  у  дијагоналне  решетке
               остали су сачувани на српском живопису XIII и
               XIV века. То су дезени на сакосу краља Уроша I
               у Градцу , затим на огртачу краљице Симони-
                       33
                                                                       Сл. 1.
               27   Радојковић – Стојановић 1969: 206.
               28   Varvounis i Macha Bizoumi 2015: 586; Šimić, Soljačić i Pušić 2013: 104. Jemo i
               Parac Osterman 2016: 37 – 38; Стојановић 2005: 11 – 12; Denny i Belger Krody 2013:
               53; Vryzidis i Papastavrou 2018: 677; Pasztor 2015: 193; Banić 2017: 318.
               29   Vryzidis 2017: 72.
               30   Okumura 2016: 67.
               31   Van Duijn i Roeders 2012: 1; Duits 1999: 60.
               32   Priest Dorman 2002: 8; Rammo 2016: 173.
               33   Павловић 2012: 97 – 98.
   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158