Page 158 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

158 У. Ђорђевић, Отомански текстил у српском сликарству XVI и XVII века...

но изведен прелазећи у апстрактне шаре. Сликар Будисаваца сликао је тек-
стил највише се удаљивши од његовог оригиналног изгледа.
На живопису и иконопису обновљене Пећке патријаршије у другој по-
ловини XVI и у XVII веку нема много примера раскошног свиленог текстила.
Ипак, овај мали репертоар показује скупоцене тканине као оновремену озна-
ку високог друштвеног слоја, док анахроно одевање светитеља у њих пред-
ставља осавремењивање поруке коју икона носи. Сличне тенденције су век
и по раније показали сликари у манастиру Манасији. Тамошње фреске су
извели као жанр-слике, испуњене савременим људима и савременим живо-
том. Данашњем човеку је римска ношња архаична исто колико и отоманска.
48
Модерност сликара XVI века и спремност његове публике за новину данас се
може схватити само замишљањем Светог Георгија на икони обученог у неки
од садашњих модних брендова. Исламски утицај у српској црквеној уметно-
сти одвијао се транспоновањем архитектонских елемената, дуборезбарских
мотива, а у сликарству коришћењем оријенталних орнамената. Примери
49
представљеног отоманског текстила у сликарству указују на отвореност и
савременост Цркве.

Закључак

На основу историјских и политичко-економских прилика у Србији то-
ком друге половине XVI века и анализом декоративних мотива на сакосима
српских патријараха Макарија и Максима може се закључити да је брокатни
текстил од кога су они израђени заправо турског порекла. Скупоцена оријен-
тална ношња у то време је била ознака високог статуса. Пећки зографи су
неке од изабраних светитеља одевали у овакво свечано одело. Разлози при-
казивања отоманског текстила у српском сликарству су естетске природе и
уско су повезани са тадашњим трендом раскошног одевања и са осавремењи-
вањем поруке коју икона носи.

48 Андрејић 2018: 197.
49 Петковић 1965: 156; Петковић 1995: 239 – 253, Серафимова 2013: 166; Шево
2016: 575.