Page 152 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

152 У. Ђорђевић, Отомански текстил у српском сликарству XVI и XVII века...

Обнову Пећке патријаршије покренуо је Макаријев брат Мехмед-паша
Соколовић у доба другог мандата владе великог везира Рустем-паше. Двоји-
19
ца земљака су били и у родбинским односима јер се Рустем-паша оженио
кћерком султана Сулејмана I, а Мехмед-паша Сулејмановом унуком. Према
20
томе, однос Рустем-паше и породице Соколовић био је веома близак. Посре-
дством Бурса безистана у Сарајеву простори Србије су опскрбљивани свиле-
ним тканинама. Тако се намеће закључак да је већа вероватноћа да је златни
брокат Макаријевог сакоса израђен у Бурси, чијом производњом је управљао
Рустем-паша, пре него у радионицама Истанбула.

Сакоси патријараха Макарија и Максима

У припрати манастира Пећке патријаршије, у зони стојећих фигура, на-
лази се ктиторски портрет патријарха Макарија Соколовића из 1564. године.
21
На њему је Макарије насликан у сакосу од златног броката, са митром на
глави. Сакос није сачуван, али се на основу фреске може направити његова
22
детаљна реконструкција. Поменути портрет дело је зографа Андреје, који је
био изванредан цртач. Међутим, обради драперија није посвећивао пажњу, а
у колористичким решењима показивао је извесне недостатке. Његова палета
се састојала махом од пастелних тонова. Аналогно пракси српског сликар-
ства, Андреја текстил сакоса претвара у слику на најједноставнији начин –
помоћу цртежа решеног валерским методама. Иако текстуру материјала не
дочарава у потпуности, због множине детаља ипак се може закључити да га
је минуциозно копирао стилизујући га.
23
Осим дотадашњег духовног достојанства, патријарх Макарије је због
24
нестанка државних владара преузео на себе све прерогативе световне власти.
Као једини носилац јединства српског народа, спонтано је добио теократске
привилегије које су и формално потврђене од стране Турака. Ширењем Ос-
манлијског царства источњачка култура је захватила све освојене територије,
па је модерна оријентална ношња постала општи модни тренд, а не ознака
националне припадности. Углед и ранг у друштву манифестовани су кроз на-
чин одевања. У Османлијском царству раскошне тканине су биле преокупа-
25
ција богатог слоја и сматране су другом валутом. Тренд је пратила и српска
26
19 Ћоровић: 417.
20 Самарџић 1987: 189.
21 Ђурић, Ћирковић и Кораћ 1990: 258, 262, сл. 165; Матић 2019: 230;
Стародубцев 2012: 530 – 531; Матић 2018: 188.
22 Papastavrou 2007: 177.
23 Demori Staničić 2008: 70.
24 Војводић 2010: 36, 37.
25 Muthesius 1991: 159; Текст 57 Reindl Kiel 2017: 145.
26 Reindl Kiel 2009: 49.