Page 169 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 169
Душан М. Поповић 1 УДК 781.7(497.11)
ОШ „Др Ибрахим Бакић“ 39:681.81(497.11)
Тутин
КОНТИНУИТЕТ НАРОДНИХ МУЗИЧКИХ
ИНСТРУМЕНАТА СУВОГ ДОЛА СА МУЗИЧКИМ
ИНСТРУМЕНТИМА СРПСКОГ ФРЕСКО СЛИКАРСТВА
Сажетак: Рад разматра повезаност и константност народних
музичких инструмената заступљених у музичкој традицији Сувог
Дола са музичким инструментима представљеним у српском фреско-
сликарству Ренесансе Палеолога. Такође се разматра и културолошка
повезаност староседелачког српског становништва Сувог Дола са
2
становништвом јужних делова српске средњовековне државе као и са
новопридошлим становништвом из Црне Горе и Херцеговине, које је
населило Суви До током 19. века и како се то одразило на присутност,
очување и континуитет музичких инструмената од средњег века до
данас. Рад је базиран на одабраној научној литератури и теренском
раду током којег су прикупљени подаци о музичким инструментима у
Сувом Долу на основу чега је вршена анализа и њихово упоређивање са
музичким инструментима српског црквеног сликарства.
Кључне речи: Суви До, српско средњовековно сликарство, Ренесанса
Палеолога, наративни стил, Милутиново доба, музички инструменти.
Током владавине краља Стефана Уроша II Милутина Немањића (владао
123
од 1282. до 1321) долази до коренитих промена у српској средњовековној
држави и померања ка југу, што ће се, између осталог, одразити и на стилску
смену црквеног сликарства. Дотадашњи монументални стил рашке школе
смениће наративни стил Ренесансе Палеолога, који је у Србији у периоду
краља Милутина нашао најплодније тло, поред Цариграда и Солуна. Одлике
класицизма епохе Палеолога одвојиле су тај стил од ранијег и старијег стила
српског сликарства (Калинић 2019: 107). Црквено сликарство Милутинове
средњовековне државе развија се упоредо са сликарством Цариграда и
Солуна, са којим има сличне стилске особине. За разлику од ранијих стилова
1 Историчар уметности.
2 Село у Југозападном делу Србије. Налази се на Горњој Пештери, на делу
територије Тутинске општине.
3 Суви До – село у југозападном делу Републике Србије. Налази се на Горњој
Пештери, на делу територије тутинске општине.