Page 128 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 128

128              Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...


               Немањином сестром, ћерком жупана Стефана Вукана II, нема сумње да су му у
               томе  помагали Стефан Вукан и његов син Немања који је тада имао 14 година.
               Градихна је владао Дукљом до своје смрти 1138. године. Урош I је умро када је
               имао око 59 година, а може бити, због напред изнетог, да је убијен. Изгледа да су се
               тада (1143) у Рашку поново вратили Стефан Вукан II и његов син Немања. Уроша
               I Клајић je у више наврата називао Бела Урош (Кlajić 1882/1990: 46-47).
                     Немања Урош I је владао све до 1143. године, када је умро оставивши
               иза себе синове (Немању) Уроша II, Белоша и Десу и кћери Јелену и Марију.
               Дакле, Урош I је живео око 60 година под претпоставком да је рођен 1084.
               године. Сматра се да после Уроша I влада његов најстарији син Урош II (кога
               неоправдано једначе са жупаном Примиславом који је по диктату Византије
               владао пар година). Кинам и Хонијат не именују жупана који је повео борбу
               против Византије 1149. године, при чему се врло велика улога даје великом
               жупану Вакину, односно Стефану Вукану II. Они кажу да су Срби „после много
               времена”, лишивши Уроша II власти без царевог знања, власт предали другом
               од браће, жупану Деси. Манојло је после битке на Тари, заробивши Вакина,
               власт поново дао Урошу II. Према Јованки Калић, „у сваком случају, он је од
               1146. године био рашки велики жупан”, а у изворима се више не појављује
               после 1155. године, када је велики жупан Примислав. Међутим, за њега се
               сматра да је то Урош II јер је после побуне цар на власт довео његовог брата
               Белоша  (Калић  1970:  25,  27,  33-35).  Примислав  је  најстарији  син  Стефана
               Вукана II, Белуш – Бела Урош средњи, а Стефана Немања најмлађи. У овако
               описаној ситуацији Урош II би могао наследити оца само ако је против њега
               устао у савезу са стрицем Стефаном Вуканом, његовим зетом Градихном, који
               постаје краљ, и са својом браћом Белошем и Десом. Међутим, они нису устали
               против оца. Урош II је тада имао око 38 година (рођен око 1105, умро око
               1165), Белош око 33 (рођен око 1110, умро 1197), а Деса око 30 година (рођен
               око 1112, умро око 1180). Видимо да је Деса био вршњак Стефана Немање те
               да, према томе, отпадају све оне претпоставке које су се базирале на томе да је
               Деса отац Стефана Немање. Али Деса јесте отац свог сина Немање који 1143.
               године има око 11 година! (Андрејић 2018: 48).
                     Наша историографија стоји на становишту да Урош II није имао деце
               одн. није имао мушке деце на основу Житија Стефана Лазаревића, у коме
               се каже да Немањин син „Стефан роди четири сина: Радослава, Владислава,
               Стефана и Предислава. И Стефан дакле би наречени Урош, по своме прадеди,
               и то је ‹рапави краљ›“ (Филозоф 1936: 56). Тај деда се назива Бели Урош и, што
               је најзначајније за њега, каже се да је избегао у Захумље. Дакле, прадеда краља
               Уроша I је жупан Урош II, што би значило да је он отац Стефана Немање.
               Ову тезу је доказивао Мандић и због тога што се не помињу деца Уроша II, а
               логично је да их је било, па би то био разлог више да је Стефан Немања његов
               син. Ова теза отпада због тога што је Урош II рођен око 1105, а Стефан Немања
               1113. године и били су готово вршњаци (Андрејић 2018: 48-49).
   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133