Page 127 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 111-140 127

Стефан Првовенчани је записао да је отац Немањин побегао из Рашке
за „време великог метежа”. Време овог метежа може бити после смрти
краља Бодина (око 1101), када је његова удовица Јаквинта, да би обезбедила
престо свом сину Ђорђу, уклањала све претенденте на престо и то како
Бодинову браћу и синовце тако и из стричевске линије краља Радослава. На
једном оловном печату пронађеном у Бугарској са представом св. Ђорђа и
двојезичним натписом на грчком и латинском језику помиње се „Ђорђе краља
Бодина син” (Јурукова, Пенчев 1990: 46-48). Метеж кулминира 1113. године
када су отровани краљ Владимир и рашки жупан Вукан. Тај метеж је трајао
све до 1143. године када је Радослављев унук Градихна уз помоћ Византије
ухватио Ђорђа, заузео краљевски престо и послао га у Цариград као сужња.
Ипак ћемо осмотрити догађаје у време „великог метежа”.
После Бодинове смрти народ је прогласио за краља његовог брата
Доброслава, против кога устаде његов брат Кочапар. Кочапар је уз помоћ
рашког жупана Вукана победио Доброслава који потом побеже из земље.
Бунтовници поставише за краља Бодиновог синовца Владимира II (око
1102) који је, по Дукљанину, био благ и мирољубив те се трудио да измири
и прикупи око себе браћу и рођаке, а свог сина Владимира ожени ћерком
рашког жупана Вукана. Владао је дванаест година у миру да би после 1113.
године на престо дошао Бодинов син Ђорђе.
Године 1113. од стране Јаквинте и „злих људи” отровани су краљ
Владимир и његов врло моћан рашки велики жупан Вукан. Сматра се да је тада
на жупански престо дошао Марков син, Вуканов синовац, Немања Урош I. Пре
ће бити да је тада (1113) Вукана наследио Стефан Вукан II и да је потом ˗ због
побуне на чијем челу је био његов брат Немања Урош I, а на страни Јаквинте и
Ђорђа ˗ морао да побегне у Дукљу. Изгледа да је Стефан Вукан II збацио свог
брата Немању Уроша I јер је краљ Ђорђе упао у Рашку са војском (1126-1127) да
би ослободио Уроша кога су у тамницу бацили сродници. Срећковић сматра да
је Градихна ушао с војском у Рашку и заузео је, а рашког жупана Уроша ставио
у тамницу. Потом је Градихна на рашки престо поставио свог таста Стефана
Вукана II (Срећковић 1884: 418). Међу поменутим Урошевим сродницима
на првом месту је брат Стефан Вукан II, али и Градихна. Градихна је, према
Дукљанину, у граду Обливки оставио свог синовца Уроша. За овог Уроша сви
мисле да је жупан Урош I, што не може бити иако је сестра жупана Немање
била удата за Градихну. Пре ће бити да је овај Урош који заповеда малим
градом Обливком заиста Градихнин синовац, односно син неког његовог брата.
У Обликвум се затворио и краљ Ђорђе да би одатле умакао код својих рођака
у Рашку. По заповести Византије, из затвора изведу Грубишу, најмлађег сина
Бранислављевог, а народ га извиче за краља. Краљ Ђорђе са Рашанима крете
против Грубише који у боју пред градом Баром погибе.
Када је Градихна победио Ђорђа, ухвати га и пошаље у Драч, одакле окован
буде упућен у Цариград, где је умре 1127. године. Пошто је Градихна био ожењен