Page 129 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 111-140 129

Ствар се још више компликује око Уроша II ако се има у виду помињање
Беле Уроша у родословима као претка Стефана Немање, али и његове мушке
деце која се притом помињу. Наиме, Бело Урош са Аном, ћерком француског
краља, има синове Тихомила (попа) и Чудомира (епископа). Тихомил има
синове: Завиду, Страцимира, Првослава и Немању (Срећковић 1892: 11;
Стојановић 1927: 14-15, 17). Из истих разлога који су и раније помињани,
летописци и стари историци су у свим Немањама видели жупана Стефана
Немању. Ови извори се могу сматрати тачним, а накнадно створена збрка
се може разрешити. Дакле, Бело Урош би могао бити жупан Урош II, рођен
у Спужу (Дукља), у Дривасту зида Цркву св. Стефана, имао супругу Ану
(кћер француског краља?) и синове: Техомила и Чудомила. Његови унуци,
синови Техомилови, су: Завида, Страцимир, Првослав и Немања! Никако
се не може прихватити Срећковићева тврдња да се Чудомил зове и Белуш и
да је владао делом хумске земље према Рами (Срећковић 1888: 8). Уколико
је тачан податак да је Урош II градио Цркву св. Стефана у Дривасту, а зна
се да је Црква св. Стефана постојала и у Скадру, престоници краља Бодина,
онда се да претпоставити да су и жупани Урош I и његов син Урош II имали
титуларно име Стефан. За Уроша II се сматра да је имао крштено име
Примислав ˗ Првослав. Међутим, имајући у виду ранија разматрања у вези са
кршетним именима Немањића и уколико усвојимо Пишчевићев податак као
тачан, реална је претпоставка да је Урош I имао крштено име Немања. Треба
одбацити претпоставку да је Урош II имао крштено име Примислав. По свему
судећи, и он има име Немања (Исто: 49).
Белош, други син Уроша I, после удаје сестре Јелене за угарског краља
Белу II отишао је са њом и постао угарски бан и палатин, намесник малолетном
сестрићу Гези, у чијем образовању учествује „од самог детињства“. Белош је
имао кћер која се удала 1150. године за руског кнеза Владимира Мстиславича.
Под Белошевим утицајем, краљ Геза се оженио Еуфросином, сестром
Владимира Мстиславича (Калић 1997: 69). Белош је имао велику улогу у
борби против претендента Бориса, а у бици на Лајти је потукао немачку војску
Хенриха II. По Кинаму, Борис је изазвао рат са Византијом са намером да Србију
потчини Угарској. Тада је дошло до великог савеза Угарске са Норманима у
јужној Италији, немачким војводом Велфом IV и Србијом под његовим братом
Урошем II. Срби су изгубили пресудну битку на Тари иако су имали велику
помоћ „хунских савезника“. Из једног документа задарског женског самостана
види се да је бан Albeus - Белош имао брата Стефана (Ћирковић 2000: 22). То
подразумева да је велики жупан Урош II имао титуларно име Стефан, што не
би изненадило имајући у виду многобројне примере код српских владара. Тај
Стефан не мора бити ни Белошев рођени брат, већ од стрица, рецимо Стефан
Немања. После 1162. године Белош је дошао у Србију и постављен је од цара
Манојла за великог жупана, али се убрзо вратио на своја имања у Срему где је
у Баноштору изградио бенедиктински манастир св. Димитрија, који је добијао