Page 130 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

130 Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...

богате дарове руских кнежева уз велику заштиту угарских краљева и бана
Белоша (Калић 1997: 63-79).
5
Мавро Орбин тврди да „Деса, који владаше у Хуму, све до Котора, и
у Горњој Зети, има три сина: Мирослава, Немању и Константина и они беху
паметни и добри ратници... његови потомци у седам генерација стално били
господари и краљеви Рашке све до цара Уроша“ (Орбин 1968: 15-16). У неким
изворима се наводе још два његова сина: Завида и Страцимир. Међутим, пошто
су имена Константин и Страцимир истоветна у грчкој и словенској лексици,
сматра се да има четири сина (Kukuljević Sakcinski 1881: 114): Мирослава
(рођен око 1130), Немању (рођен око 1132), Константина - Страцимира (1134)
и Завиду (1138), који су те кључне 1143. године били малолетни. За Десиног
сина Немању постоји податак да је имао два сина ˗ Техомила (Теха) и Симеона
као и три кћери. Постоји могућност да је овај други Десин унук запамћен само
по монашком имену Симеон (Андрејић 2011: 94-95).
Деса је у време власти краља Ђорђа био у Рашкој са својим братом
(Урошем II). Белош је отишао у Угарску, где је постао бан и палатин. Деса
је једну своју кћер удао за осорског кнеза Леонарда, сина млетачког дужда
Витала Микијелија II, а за неког од синова, или за себе, покушао је да
испроси неку немачку принцезу (Исто: 113, 116). Кинам каже да је жупан
Деса дошао на власт вољом византијског цара Манојла, али је одмах
„пренебрегавајући власт Ромеја, упутио посланике Аламанима решивши да
отуда себи жену доведе и све што је противно вољи Ромеја, он је свакојако
чинио“ (Калић 1999/2000: 206). Има се утисак да се Деса по други пут оженио
неком Немицом посредством своје сестре Марије. Деса је дошао на власт
пре 1162. године и већ следеће године је позван у Ниш. Изведен је на суд, а
око његовог шатора је направљен дубок опкоп око кога је била јака стража.
Потом је одведен и заточен у цариградском дворцу. Деса је, по Дукљанину,
заратио са кнезом Радославом, сином краља Градихне, сестрићем Стефана
Немање, и преотео Зету и Травунију. Радославу су остали само Скадар, Котор
и Приморје. Поп Дукљанин у Барском родослову тврди да у Зети и Дукљи
још од кнеза Радослава постоји рашка странка коју назива „злом и од давнина
непријатељском“. Уздајући се у помоћ немачког цара Фридриха Барбаросе,
Деса се окренуо против Византије. Сматра се да из заточеништва није изашао.
Други пак сматрају да се вратио и отишао у Требиње, где је умро.
Деса се понајвише везује за Приморје, а посебно за Травунију и Захумље.
Међутим, када је византијски цар одлучио да га уздигне на трон великог жупана,
он у том тренутку „управљаше Дендром, богатом и многољудном земљом у

5 Ј. Калић је у свом раду жупане Белоша и Белуша стопила у једну личност као што
је то своједобно у свом раду чинио проскрибовани П. Срећковић. Исто то је чинила
и са жупанима Примиславом и Урошем II. Она притом „не зна“ за Срећковићев рад
и чини повреду ауторског права. Као што није био у праву П. Срећковић тако није у
праву ни Ј. Калић (Андрејић 2005: 210-212).