Page 111 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 111

Живојин Р. Андрејић                                  УДК 94(497.11-89)”06/12”
               Центар за митолошке студије Србије
               Рача – Крагујевац




               КРАЉЕВСТВО СТЕФАНА НЕМАЊЕ II ПРВОВЕНЧАНОГ
                    „КОЈИ ЈЕ ИЗРАСТАО ИЗ БЕДАРА ОНИХ КОЈИ СУ
                         ГОСПОДАРИЛИ СРПСКОМ ЗЕМЉОМ“ И
                          „ВЕЛИКИМ КРАЉЕВСТВОМ ОД ПРВА“

                     Сажетак: Срби најстарије елементе државности и име Србија доносе
                     из своје старе постојбине и убрзо по досељавању, у првој половини VII
                     века, осамосталили су се под влашћу својих кнежева. Поново су пали
                     под  власт  Византије  у  време  цара  Василија  I,  867-886.  године,  када
                     су  се  дефинитивно  крстили.  Као  самостални,  два  пута  су  добили
                     краљевске круне од римских папа. Прву је добио Михајло Војислављевић
                     око 1077. године, а другу Стефан Немања II Првовенчани 1217. године.
                     Анализирајући родбинске везе краљевске куће Војислављевића и предака
                     великог жупана Стефана Немање (I), оца (Стефана Вукана II) и деде
                     (жупана Марка), долази се до оправданости тврђења извора да је он
                     „израстао из бедара оних који су господарили српском земљом“ и да је
                     и по основу крви и лозе заснивао владарска права над српским земљама.
                     На основу истог наследног права, Србијом су владали и старији синови
                     Стефана Вукана II ˗ Примислав и Белуш као и потомци старијег сина
                     рашког жупана Марка, великог жупана (Немање) Уроша I,  (Немања)
                     Урош II и Деса (Десимир) и Тихомир.

                     Кључне речи: Кнез Вишеслав, Стефан Војислав, краљ Михајло, краљ
                     Бодин, велики жупан Стефан Вукан II, велики жупан Стефан Немања,
                     краљ Стефан Немања II Првовенчани.


                     Најраније податке о Србима и њиховој државности налазимо у делима
               византијског  цара  Константина  Порфирогенита  (911-959)  када  говори  о
               њиховом досељавању на Балкан на самом почетку VII века: „Пошто су два
               брата наследили од оца власт над Србијом, један од њих, преузевши половину
               народа, пребегне Ираклију, цару Ромеја... Цар Ираклије га прими и као место
               насељавања даде му у солунској теми Сервију која од тада тај назив носи“
               (Византијски извори II 1957: 47). Из овог дела текста дознајемо да су Срби и
               у старом завичају, у земљи Бојки (Војки), имали земљу Србију и свог владара
               који је имао два сина. Један је остао да влада том старом Србијом,  а други је
               са „половином“ народа отишао у Византију и добио вероватно пусту област
   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116