Page 92 - Zbornik 40

92 Живојин Р. Андрејић 40/2017

град, пријатељ цар га дочека с великом чашћу, што је овај био као Анђео из
младости. Цар га запита о здрављу и животу светога старца, оца његова... А
богомудрени Сава, много дана од цара гошћен и љубљен... И даде им Хиландар
са свим насељем, утврди царским писмом и својим златним знамењем. А... тада је
владао српским земљама благочастиви самодржац Стефан, зет благочастивог
Алексија (III Анђела), цара грчкога. Њему предаде манастир под власт његову
и да се стара о њему...“. (Теодосије, 1997, стр. 91–92, 96)
„И, кад дође у свој манастир Хиландар, позван би у Хиландар тадашњи
епископ Ериса Николај, који... освети Светога за ђакона, а сутрадан га
учини јерејем... отиде у град солунски... уђе у свој манастир у Филокалији и
живљаше... Потом отиде к светом оцу митрополиту тадашњем Костандиу...
и тада га митрополит и епископ (Николај) благословише и назваше га
архимандритом... И тако се опет у Свету Гору врати... А самодржац Стефан
даде му велико мноштво злата на потребу њему и на раздавање манастирима
у Светој Гори... И живљаше доста времена у првој ћелији тиховања у Кареји“.
(Теодосије, 1997, стр. 107–108, 127)
Види се јасно да је велики жупан Стефан Немања постао пријатељ
византијског цара Алексија III Анђела женидбом његовог сина Стефана
Немање II (Првовенчаног) царевом ћерком Евдокијом, па су самим тим и цар
Алексије и Свети Сава пријатељи.

*

„Док је богоносни кир Сава пребивао у Светој Гори у рукотвореном
своме манастиру... подигавши се оде на исток ка свату (пријатељу) своме
цариградском цару кир Теодору, званом Ласкару... И пошто га је цар много
дана држао код себе... Часни патријарх Герман прими Божји и царев савет да је
он по вољи Божјој и царевој. И кад је био нарочити дан и кад се патријарх обукао
по чину велике васељенске цркве са многим митрополитима и епископима
и са поповима и ђаконима, био је приведен и овај преподобни кир Сава на
освећење и руком свеосвећенога васељенског патријарха Германа (Манојла) и
заповешћу цариградског цара кир Теодора Ласкара (1214. ?) би постављен за
архиепископа... А благоверни цар сатвори тога дана празник... И опет дође на
поклоњење ка благоверном цару своме пријатељу. А цар га прими љубазно
са сваком царском чашћу и опет насамо много беседоваше с њиме... И тако
дође у солунски град... и порадовавши се са светим митрополитом тога града,
са часним Костадијем и са њим љубазно беседоваше о светим заповестима...
јер оба из младости имађаху велику љубав између себе... и тако оде у свој
манастир Филокал, где од почетка имађаше пребивање.“. (Доментијан, 1938,
стр. 113–115, 117, 121)
„После овога, ради манастирских послова хтеде Свети... да иде у
царски град Константинов (Никеју), а тада у њему цароваше Теодор Ласкар.