Page 91 - Zbornik 40
P. 91

40/2017     АРХИЕПИСКОП САВА I – ДВОСТРУКИ ПРИЈАТЕЉ...               91

                       За  живота  Светог  Саве,  првог  српског  архиепископа  и  патријарха
               Срба и Бугара, Србијом су владали следећи владари: велики жупан Стефан
               Немања I (1168–1195), његов отац; велики жупан и краљ Стефан Немања II
               Првовенчани (1195–1228), његов брат; краљ Стефан Радослав (1228–1233) и
               краљ Стефан Владислав I (1233–1243), његови синовци. Савременици су му
               били и бројни византијски цареви: Манојло I Комнен (1143–1180), Алексије II
               Комнен (1180–1183); Андроник I Комнен (1183–1185); Исак II Анђео (1185–
               1195, 1203); Алексије III Анђео (1195–1203); Алексије IV Анђео (1203–1204),
               Алексије V Мурзуфло (1204); Константин XI Ласкарис (1204–1205); Теодор I
               Ласкарис (1205–1222) и Јован III Дука Ватац (1222–1254).
                     Из  наведених  подата  и  успостављене  хронологије  могу  се  сагледати
               родбинске и државничке везе између византијских и српских владара.

                                                    * * *


                     +  Из  житија  Светог  Саве  од  Доментијана  и  Теодосија  дознајемо  да
               се  Сава  више  пута  сусрео  са  неколико  византијских  царева  и  патријарха,
               патријарсима  Истока,  угарским  краљем,  епирским  и  бугарским  царем.
               Доментијан и Теодосије јасно упућују и на Савине родбинске везе са већином
               поменутих знаменитих људи.
                      „И када је он дошао ка цару у Константинов град, био је примљен од
               цара  (Алексија  III  Анђела)  са  великом  чашћу  (1197–1198.  године)...  и  запита
               га цар о пребивању оца његова... Јер му бејаше пријатељ... И одликова светог
               назнаменаника Божијег кир Саву сваким частима... И молио је (манастир) Хиландар
               и би му дан од цара; и врати се од цара у Свету Гору са великим даровима...
               посла  преподобног  богоумног  сина  свога  кир  Саву  написавши  ка  љубазноме
               своме пријатељу, цару кир Алексију о утврђењу црквеном... И подигавши се,
               богоносац оде у Цариград ка своме пријатељу цару кир Алексију. И би примљен
               од цара с великом љубављу... И именова цар кир Алексије цариградски Хиландар
               царским манастиром...“. (Доментијан, 1938, стр. 63–67)
                      „При уласку у Свету Гору, у месту званом Просфора, био је манастир...
               испросивши  од  цара  Алексија  (III  Анђела),   koји  тада  управљаше  скиптром
                                                        1
               грчким... пошље добросмисленог Саву уместо себе. А, кад је он дошао у царски

               1  И Свети Сава у Житију Светог Симеона каже да његов отац „измоли у цара кир Алексе,
               пријатеља свога, место пусто за устројење манастира у Светој Гори“. (Свети Сава, 1998, стр.
               171) Доментијан у Житију Светог Симеона каже да „преподобни отац Симеон написа ка
               своме љубазном пријатељу кир Алексију, цару цариградском... и са тим посла богоугоднога
               сина свога кир Саву. И подигавши се, богоносац оде у Цариград ка своме пријатељу цару кир
               Алекси. И би примљен од цара са великом љубављу и исприча му о пребивању преподобнога...
               И цариградски цар кир Алекса назва Хиландар царским манастиром и приложи га царским
               манастирима Свете Горе... и узевши заповест цареву, оде у карије ка проту и ка свему сабору
               светих отаца и давши им заповест цареву, узе од њих манастир Зиг и приложи га пресветој
               Богородици Хиландарској“. (Доментијан, 1938, стр. 280–281)
   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96