Page 87 - Zbornik 40

40/2017 АРХИЕПИСКОП САВА I – ДВОСТРУКИ ПРИЈАТЕЉ... 87

*

Стефан Немања II и Евдокија Дука су добили сина Радослава 1192. и
кћер Комнину око 1194. године (Андрејић, 2011, стр. 97). После очеве смрти
(1228) Радослав је постао српски краљ потписијући се мајчиним презименом
Дука. Сачуван је златан прстен за који се сматра да је веренички прстен краља
Радослава: „Ово је веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те
стога, Ано из рода Комнина, у руке га прими“. Прстен је настао 1219–1220.
године. (Милошевић, 1980, стр. 56, бр. 220; Баришић, 1978, стр. 264)
Када је био у двадесет четврој години (1216), Радослава је отац
покушао да ожени Теодором, ћерком епирског деспота Михајла Анђела, а
синовицом солунског цара Теодора I Анђела. До овог брака није дошло због
противљења цркве јер су „Радослав и Теодора били у крвном сродству
седмог степена“ (треће и четврто колено). Тврди се да је нека непозната сестра
Стефана Немање II била удата за Манојла, трећег брата епирских Анђела.
Ова забрана се може разумети пошто је Радослављева мајка Евдокија преко
своје мајке Еуфросине била из рода Дука, као и Зое /?/ Дука, мајка деспота
Михајла и цара Теодора I Анђела. Годину дана касније велики жупан Стефан
Немања II по трећи пут је покушао да се ожени, сада удовицом Маријом,
другом ћерком деспота Михајла. Међутим, ни до овог брака није дошло због
противљења цркве пошто су били у сродству петог степена (друго и треће
колено). Стефан Немања II се 1217. године оженио Аном Дандолом, унуком
млетачког дужда Енрика.
У науци се сматра да се Радослав неколико година касније (око 1220)
оженио Аном Анђео Комнин, ћерком солунског цара Теодора I Анђео.
Доментијан пак каже да га је оженио стриц, архиепископ Сава, после очеве
смрти, што је могло бити тек 1228. године. (Ласкарис, 1990, стр. 38-40)
Имајући у виду да су Стефан Првовенчани и његов син били родоскрвни
са децом деспота Михајла, нема сумње да је и сваки брак са кћерима цара
Теодора I Анђела родоскрван. С обзиром на то, не треба безрезервно одбацити
Теодосија који каже да „кћер цара Теодора Ласкара дата беше невеста
Радославу, сину Стефана, рођаку Светога Саве“. Али, Евдокија и Ангелина
Ана, прва жена цара Теодора Ласкариса, биле су рођене сестре, кћери цара
Алексија III. Ако је Ана, жена краља Радослава, била из другог или трећег брака
цара Теодора Ласкариса са Филипом Јерменком или са Маријом Куртне Анжу
(Андрејић, 2011, стр. 132), произилази да није била родоскрвна са Радославом.
Краљ Радослав је свргнут са престола 1233. године и са супругом је отишао
у Дубровник. У Србију се вратио 1234. године, након чега је замонашен као
Јован. Остали су непознати датуми њихових смрти. (Ласкарис, 1990, стр. 49-
52) За Радослава се сматра да је сахрањен у Студеници.