Page 90 - Zbornik 40

90 Живојин Р. Андрејић 40/2017

за архимантрита. Године 1203. на власт се враћа цар Исак II Анђео. После пада
Цариграда у руке Латина, Сава 1207. године долази у Србију са моштима Светог
Симеона и похрањује их у његову задужбину, Богородичину цркву у Студеници.
Као архимандрит, Сава напушта манастир Студеницу и поново одлази на Свету
Гору. На Свету Гору одлази и после женидбе Стефана Немање II Аном Дандоло
и добијања краљевске круне 1217. године. Ради решавања статуса српске цркве,
дуже борави у Никеји (1219), где се обраћа никејском цару Теодору Ласкарису
за добијање црквене аутокефалије за Србију. Из Никеје се враћа на Свету Гору,
у манастир Хиландар, а потом одлази у Солун, у манастир Филокал, где борави
неко време код солунског митрополита Константина Месопотамита, са којим
је био пријатељ од младости. У новосаграђеној епископалној цркви у Жичи
одржава сабор Српске православне цркве. Сматра се да се принц Радослав
оженио 1220. године и да је венчању присуствовао и његов стриц архиепископ
Сава. Поново је код цара Теодора Ласкариса у Никеји 1220. године, где је
на Васкрс, 29. марта, хиротонисан за првог српског архиепископа од стране
васељенског патријарха Манојла. Према Теодосију, архиепископ Сава је
оженио и венчао синовца Радослава после смрти краља Стефана II Немање
1228–1229. године. Архиепископ Сава потом први пут одлази у од крсташа
тек ослобођену Свету земљу и Јерусалим (1229). У Јерусалиму се састао са
јерусалимским патријархом Атанасијем. Постао је сабрат монаха лавре Светог
Саве Јерусалимског, а затим је у Јерусалиму саградио манастир Светог Јована
Богослова и у Акри манастир Светог Ђорђа. На повратку из Свете земље,
архиепископ Сава је посетио цара Јована Дуку Ватаца и у Солуну цара
Теодора I Анђела. Међутим, после победе Бугара у бици на Клокотноци и
погибије цара Теодора Анђела 1230. године, у Србији је дошло до промене
политике и пада краља Радослава, након кога на престо1233. године долази
Владислав I Немањић. Иначе, за Владислава је била удата кћер бугарског владара
Јована II Асена (1230) тако да је он био његов штићеник. Идуће године (1234)
бугарски владар се ородио са византијским царем Јованом III Дуком Ватацом и
са њим ступио у савез против Латина. Архиепископ Сава поставља на црквени
престо свог сестрића Арсенија I Сремца и по други пут 1234. године одлази
у Свету земљу и Јерусалим. На Васкрс, 8. априла 1235. године јерусалимски
патријарх Атанасије је „пророковао“ архиепископа Саву за патријарха Срба
и Бугара, што су потврдили и патријарси Египта и Антиохије. По повратку
из Свете земље, патријарх Сава је у Великом Трнову на Богојављење, 6.
Јануара 1236. године крунисао за бугарског цара Јована II Асена. Нажалост,
патријарха Саву на путовању затиче смрт и он умире у Великом Трнову на
Васкрс, 30. марта исте године. Његове мошти су дочекане од стране краља
Владислава и архиепископа Арсенија, пренете и у Милешеви похрањене 6. маја
1240. године (Станојевић, 1935, стр. 8; Јиречек, 1978, стр. 147–159; Милеуснић,
1989, стр. 40; Андрејић, 2004, стр. 84–87, 91–128; Андрејић, 2008 а, стр. 77–102;
Андрејић, 2008 б, стр. 67–92; Андрејић, 2009, стр. 43–76)