Page 96 - Zbornik 40

96 Живојин Р. Андрејић 40/2017

патријарха... И отуда опет врати се у свети град Јерусалим и... настањаваше
се са богосветлим патријархом... оде у Синај... пређе пустиње јорданске, и
дошавши у град Корак... отуда оде у Велики Вавилон... И дошавши у град
синајски би часно примљен од епископа града тога... Дошавши (са Синаја)
у свети град Јерусалим... с богоносним патријархом Атанасијем... Дошавши
у Антиохију... порадова се са патријархом антиохијским... и онај одликова
овога преосвећенога превеликим светим даровима. И патријаршким ризама...
И прошавши Јерменију (малу) и турачку (турску) страну и дошавши на
сиријско море, нађе лађу која иде у Анатолију... и пристаде у Анатолију. И
прође Анатлоју, и потом Византију, и дође у Цариград“. (Доментијан, 1938,
стр. 187–190, 200-203)
„...дођоше у александријски град... Свети беше часно дочекан од светог
патријарха александријског... Потом се Свети врати у свети град Јерусалим...
у многој љубави с часним Атанасијем патријархом... Одавде... стиже у велики
Вавилон... јави султану о свом путу у Египат... путу у свету Синајску гору...
дође опет у свети град Јерусалим... дође у велику Антиохију... часно и љубазно
би примљен од светог антиохијског патријарха... Одатле дође у Арменију... и
дође опет на сиријско море... дођоше у царски Константинов град. (Теодосије,
1997, стр. 161–166)
На основу вишегодишњег сагледавања извора на нов и примеренији
начин, доказали смо да је Свети Сава, први српски архиепископ, на Васкрс 1235.
године у Јерусалиму од стране патријарха Атанасија хиротонисан за патријарха.

*

„...И прође Анатолију, и потом Византију (Никејско царство Јована
Дуке Ватаца), и дође у Цариград. И прво дошавши, поклони се пресветој
Добродетељници, пречистој Богородици Јеверготиси... И ту остаде чинећи
свете потребе са царским мајсторима... но му се предложи пут у земљу
Бугарску, и отуда оде у град Несебар. И посла напред ка свату (пријатељу)
своме благоверном цару Јовану (II) Асену... дође у град Трнов. И прими
га цар са великом чашћу и љубазно славље сатвори због њега благоверни
цар Јован. А када је приспео пресветли празник Просвећења Господњег
(Богојављање)... и просвети цара светим просвећењем крштења Господњег, и
освети сав сабор његова народа“. (Доментијан, 1938, стр. 203–204)
„И од Константинова града опет лађом пође, путоваше морем на
загорску страну, хотећи видети пријатеља свога Асана, цара загорскога, јер
овога кћи беше удата за Владислава краља. Дође у град Несебар... А кад дође
у свети у град Трнов, цар га пресрете и љубазно дочека... А кад дође светли и
велики празник божанственога Богојављања... Свети просвећењем крштења
Христова и кропљењем свете воде освети и просвети цара, и све који су били“.
(Теодосије, 1997, стр. 167)