Page 97 - Zbornik 40

40/2017 АРХИЕПИСКОП САВА I – ДВОСТРУКИ ПРИЈАТЕЉ... 97

Као почаствовани патријарх Срба и Бугара, Свети Сава се упутио у Велико
Трново, где је свог пријатеља Јована II Асена крунисао за бугарског цара.

*

„Када је прошао дан суботни и када је приспела недељна ноћ, и када је
озаравао дан недељни... и хотећи прославити празник по обичају Пресветлог
Васкрсења... И тако се приближи концу живота. ... И би јављено цару за
успеније преосвећеног... И тако погребене бише његове свете мошти у дому
светих Четрдесет мученика при реци Јетри, у граду новом, а у месту званом
Трнову“. (Доментијан, 1938, стр. 205–207)
„По одласку цареву обузе болест Светога... И у поноћи дана Васкрсења,
када је недеља освитала... И тако, до краја захваљујући Богу, предаде у руке
његове душу своју... Цар, чув о престављењу Светога, много је негодовао на
патријарха што је утајио болест Светога од њега, послав, рече, да положе
Светога у манастиру који је он сазидао, у цркви Светих и великих четрдесет
мученика... јер цар веома љубљаше Светога“. (Теодосије, 1997, стр. 167–168)
Патријарх Сава је изненада преминуо у Великом Трнову на Васкрс, 30.
марта 1236. године. Сахрањен је у царском манастиру Четрдесет мученика.

* * *

Обративши се директно никејском патријарху Манојлу и цару Теодору
Ласкарису, Свети Сава је 1219. године добио аутокефалност српске цркве и
посвећен за архиепископа на Васкрс, 29. марта 1220. године на сабору у Никеји.
Пошто је организовао и учврстио своју архиепископију, Сава предузима нову
дипломатску акцију и одлази у Јерусалим око 1229. године, а у повратку
борави код васељенског патријарха Германа. Израставши својим делима у
велику интерправославну црквено-државну фигуру, српски прелат је у великом
преимућству и без конкуренције јер је утицај охридског архиепископа слаб, а
унијатска бугарска црква у то време ван сваког благослова у православном свету.
Примат и ауторитет Саве I је наметао следећи корак у хијерархији за српску
цркву. Бугарска, окренута Западу и у савезу са омраженим Латинским царством,
онемогућавала је род Асена да се домогне царског трона и патријархата који су
некада владари Првог бугарског царства остварили кроз православну симфонију.
Поставши најмоћнији владар после битке на Клокотници (1230), а увиђајући
лимитирајућу ситуацију у којој се налази, Асен II се поново окренуо ка Никеји
и православљу. Обнова православног модела бугарског царства изискивала је
остваривање обнове Бугарске патријаршије. У сложеној политичкој ситуацији
изазваној страхом од потпуне бугарске реконквисте, српски архиепсикоп Сава
се наметнуо као право и једино прихватљиво решење за византијског владара и
патријархе Истока, а поготову јерусалимског патријарха Атанасија.