Page 95 - Zbornik 40

40/2017 АРХИЕПИСКОП САВА I – ДВОСТРУКИ ПРИЈАТЕЉ... 95

свељубазно весеље због преосвећеног, и остаде са царем у свему добро...“.
(Доментијан, 1938, стр. 161–162, 164)
„И, укрцав се у лађу... навезе се у Азију... где бејаше цар. Јер царски град
Константинов Фрузи су били тада освојили... Свом Тесалијом и Илиријом у
Солуну цареваше Теодор (I Анђео) који би после у битки ухваћен и ослепљен
од Асена (Јована II), цара загорскога, а свим Понтом, Галатијом и Витанијом
у Азији цароваше благочастиви цар Калојован Ватац... Са великом љубављу
га прими цар... Много дана с много љубави и почасти Светога су цар и царица
држали... Царица га опет позва, хотећи се од њега благословити. И она га
одликова горе поменутим почастима, и тако Свети изиђе из цареве палате
радујући се... стигоше у Свету Гору Атон“. (Теодосије, 1997, стр. 153–154)
„Дође у град звани Солун (1229)... прими га цар Теодор (I Анђео),
сват Светог... и он га одликова многом љубављу и гозбом и даривањем. Цар
и митрополит много изговорише Светом да благочастиви краљ Радослав
буде с њима у љубави и миру, и тако га љубазно отпустише да пође у своју
земљу... Дође Свети у лавру свете Богородице Студеничке... Потом и сам
пропутова по земљи народа свога... ђаво... подиже млађега брата Владислава
против старијег... Радослав би изгнан и одбеже у град Драч. Ради лепоте
жене његове... јер по вољи њеној, Фруг велики који владаше градом оте је од
њега... А свети архиепископ венча краљевством и молитвама свога синовца,
поменутог Владислава... тада и Владислав краљ, узев благослов од светог
архиепископа, поче зидати манастир у месту званом Милешева“. (Теодосије,
1997, стр. 154–157)
Архиепископ Сава је по повратку са првог путовања у Јерусалим био
примљен од стране византијског цара Јована Дуке Ватаца, зета покојног цара
Теодора II Ласкариса, двоструког пријатеља архиепископа Саве. Иначе, Јован
Дука Ватац је био ожењен Ирином Ласкарис (1212), унуком цара Алексија III
Анђела, ћерком цара Теодора Ласкариса.

*

„И отуда опет (1235) оде... у свети град Јерусалим... И велики светилник
животворећег гроба Господњег часни патријарх велики Атанасије примивши
светлу радост дође у цркву у сусрет светом другу своме... Богоносни патријарх
Атанасије гледајући на преосвећеног ... пророкова посред цркве пред лицем
целог сабора јерусалимског... (Доментијан, 1938, стр. 182–183)
„А Свети... путује до Синајске свете горе... Узев велико мноштво злата од
краља Владислава и од архиепископије... опет путоваше лађом у Јерусалим...
А часни патријарх јерусалимски Атанасије... брзо потече у цркву Христову
гробу да га види, па, љубазно се целивавши... Патријарх узе Светога у свој
дом... Узе благослов од светог патријарха...“ (Теодосије, 1997, стр.157–161)
„Уставши оде у Александрију... би часно примљен од александријског