Page 88 - Zbornik 40

88 Живојин Р. Андрејић 40/2017

*

Цар Теодор I Ласкарис је имао три брака, и то са Аном Ангелином
Комнина Анђео (о. 1204) (*1190–1192. + 1212); Филипом Јерменком (1214)
(*1183. +о.1218) и Маријом Куртне Анжу (1218) (*1204. +1222). За Теодора I
Ласкариса се зна да је имао синове – Константина (*1214), Николу и Јована
и пет кћери – Ирину (*о. 1200. +1241), удату за будућег цара Јована III Дуку
Ватаца; Марију (*о. 1207. +1270), која је била удата за угарског краља Белу
IV (*1206. +1270); Софију (*о.1210), удату за аустријског херцога Фридриха
II; Евдокију, удату за Роберта Куртнеа, и ћерку непознатог имена, која је била
удата за барона Де Кајеа. (Острогорски, 1993, стр. 534; Андрејић, 2011, стр.
133) Није искључено да је цар Теодор Ласкарис могао имати и шесту кћер.
Теодор Ласкарис је рођен око 1174. године у Цариграду од оца Манојла
(?) и мајке Јоване Кераце (Кантакузен). По повратку цара Алексија III Анђела у
Цариград, оженио се његовом ћерком Аном (1199). На тај начин је постао пашеног
српског великог жупана Стефана Немање II, који је био ожењен Анином старијом
сестром Евдокијом Анђео. Као царев зет, Теодор је био деспот и војсковођа. Са
својим братом Константином истакaо се у време крсташких опсада Цариграда
1203–1204. године. Тада долази до свргавања Алексија III и повратка на престо
његовог некада свргнутог брата Исака II (1203), а за савладара је постављен
Алексије IV. Већ 25. јануара 1204. године Анђели су збачени са престола и на
власт је дошао Алексије Дука Мурзуфле. Пошто су крсташи почели да продиру
у град, цар Алексије Дука је напустио Цариград, а за новог цара је проглашен
Константин Ласкарис. Међутим, са братом Теодором он напушта град и одлази
у Никеју. Крсташи су их напали и у децембру 1204. године поразили код
Појманенона. У бици је рањен цар Константин Ласкарис, након чега је 13. марта
1205. године преминуо у Никеји. Теодор Ласкарис је успео да се одржи у Никеји
пошто су се Латини повукли због побуне Византинаца у Тракији и великог
бугарског напада у коме су претрпели велики пораз, када је погинуо латински
цар Балдуин I. Нови напад Латина на Никеју спречио је бугарски владар Калојан.
Теодор се већ 1205. прогласио за цара, а Аном Анђео се оженио око 1207. године.
До његовог званичног крунисања за цара дошло је на Васкрс, 6. априла 1208.
године од стране новопроглашеног васељенског патријарха Михајла Ауторијана
(1208–1212). Иконијски султан је затражио од Теодора да преда власт свом тасту
Алексију III Анђелу, који је био на његовом двору. У пролеће 1211. године дошло
је до битке у којој гине иконијски султан, а Алексије III бива заробљен. Одведен
је у Никеју и замонашен. Октобра исте године Латини су победили у бици на
Риндаку. Латинско и Никејско царство су закључили мир у Нимфеју 2014. године
и утврдили границе. Ради јачања, Теодор је ступио у савез и са малојерменским
краљем Левоном II, а пошто је умрла царева супруга Ана (1212), Теодор се оженио
Филипом Јерменком 1214. године. Међутим, она умире 1218. године и Теодор се
оженио Маријом Куртне, ћерком латинског цара Петра II. Са Венецијом је 1219.