Page 86 - Zbornik 40
P. 86

86                         Живојин Р. Андрејић                   40/2017

               Нишу од цара Манојла I добије и царску титулу. (Андрејић, 2016, стр. 59–74)
                     Пошто звање сват – стари сват и пријатељ не могу бити исто, неком
               грчком цару Алекси је велики жупан Стефан Немања могао бити сват, али у
               исто време није могао бити са Алексијем III пошто је са њим био пријатељ
               све  до  1204.  године  по  основу  женидбе  Стефана  Првовенчаног  Евдокијом
               Комнин. Велики српски жупан Стефан Немања је могао бити сват – сведок
               на  крштењу  сина  цара  Манојла  Комнена,  Алексија  II  Комнена.  Уколико  је
               крштење било четрдесет дана по рођењу, онда је то могло бити на Светог
               Димитрија, 26. 10. 1169. године, када је Немања боравио у Цариграду. Велики
               жупан Стефан Немања је могао бити и сват – стари сват на свадби Алексија
               III и Еуфросине Каматарисе 1172. године. Тако би Немања могао бити и сват
               и потоњи пријатељ Алексија III. На овај начин се дошло до сазнања о јаким
               родбинским  и  државничкм  односима  великог  жупана  Стефана  Немање  и
               византијских царева. (Исто)
                     И први српски архиепископ Сава, најмлађи син великог жупана Стефана
               Немање, помиње се као двоструки пријатељ и сват једног византијског цара.
                     Доментијан  у  Житију  светог  Саве  (1243)  износи  податак  да  се
               архимандрит Сава (1219?) обратио цару Теодору Ласкарису као пријатељ: „...
               подигавши се оде на исток ка свату (пријатељу) своме цариградском цару
               кир Теодору званом Ласкару...“. (Доментијан, 1938, стр. 113–114) Сматра се
               да се он тако обраћа цару Теодору јер је овај пашеног његовог брата, краља
               Стефана Првовенчаног. Теодосије тврди да је Сава решио „да иде у царски
               град Константинов (Никеју), а тада у њему цароваше Теодор Ласкар. И он
               дочека Светога с великом нестрпљивошћу, јер беше слушао о њему чији је
               син... али му и сват (пријатељ) падаше, јер кћи цара Теодора Ласкара би
               дана за жену Радославу, сину Стефанову, а синовцу светог Саве. Тога ради,
               он га дочека с двогубом (двоструком) чашћу...“. (Теодосије, 1997, стр. 131–
               132) Имајући у виду да архиепископ Сава одлази у Никеју код цара Теодора I
               Ласкариса 1219. године, произилази да су већ били пријатељи по основу удаје
               неке неименоване ћерке цара Теодора за будућег српског краља Радослава.
                     У науци није прихваћен податак да је Свети Сава „двогуби“ пријатељ
               цара Теодора Ласкариса тиме што је Савин синовац Радослав био ожењен неком
               његовом неименованом ћерком. Прихвата се једино да су они пријатељи пошто
               су Стефан Првовенчани и цар Теодор I Ласкарис били пашенози, јер су били
               ожењени кћерима византијског цара Алексија III Анђела – Стефан Првовенчани
               царевом  ћерком  Евдокијом,  а  Теодор  Аном.  Тврди  се  и  да  Теодосије  није
               био довољно обавештен те да је заменио епирског цара Теодора I Анђела и
               византијско-никејског цара Теодора I Ласкариса. (Ласкарис, 1990, стр. 51)
                     Намеће  се  реално  питање  –  како  је  могуће  да  поуздани  Теодосије
               направи превид, односно да је био у толиком незнању и непознавању историје
               српских владара од које га је делило само двадесетак година? Зато хајде да све
               још једном размотримо.
   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91