Page 74 - Zbornik 40
P. 74

74                      Драгица Премовић Алeксић                 40/2017

               Пазару.   Средиште  вилајета  Рас  се  вероватно  налазило  у  тек  основаном
                      33
               Новом  Пазару,  који  до  1468/69.  године  носи  име  Рас.  Наведене  године
               Нови Пазар је средиште нахије Рас.  Са територије вилајета Рас 15 села је
                                                 34
               припадало директно Иса-бегу Исхаковићу, а делови многих села били су у
               поседу чланова посаде града Јелеча. 35
                     Када  је  у  питању  вилајет  Сјеница,  ствар  је  мало  компликованија.
               Наиме, у попису из 1455. године помиње се 13 сјеничких села која припадају
               директно Иса-бегу. Посебно се помиње џемат (заједница) Влаха Сенице који
               Иса-бегу дају годишњи приход од 24.950 акчи. Након тога је посебно уписана
               нахија Сеница, где се каже да су њени становници издвојени из војнука и
               задужени харачем. Иса-бег их је уврстио у свој хас, али већина није давала
               натуралне даће нити испенџу (лични порез). Ешкинџије тврђаве Јелеч имали
               су своје поседе и у 12 сјеничких села. 36
                     Становници  нахије  Сеница  до  средине  15.  века  били  су  слободни
               сељаци који нису били укључени у тимарски систем, нису били потчињени
               спахијама, а њихове баштине биле су слободне. Из пописа Крајишта Иса-
               беговог види се да су они до 1455. године деградирани на статус обичне раје
               са свим припадајућим обавезама. 37
                     У вилајету Никшићи  уписана су четири  села и сва су била хасови Иса-
               бега Исхаковића.
                     У 15. и 16. веку Турска је на освојеним територијама средњовековне
               жупе претворила у нахије, најниже управне јединице које имају своју сталну
               и тачно одређену територију.  Нахије су називане именима старих жупа, а на
                                          38
               њиховом челу се налазио муселим или мудир. Уколико је једна нахија претежно
               била насељена Власима (сточарима), она је називана влашком нахијом. То су
               биле области са унутрашњом самоуправом, многим повластицама, посебном
               војном организацијом и биле су потчињене директно султану, беглербегу или
               санџакбегу. 39
                     Неколико  нахија  је  чинило  казу  или  кадилу  тј.  подручје  на  које  се
               протезала стварна и територијална надлежност једног кадије – предстваника
               правосуђа. Величина кадилука је зависила од броја муслиманског живља на
               одређеном простору. Ако је тај број био мали, територија кадилука се могла
               поклопити и са целом територијом санџака. У оквиру Босанског пашалука казе
               и кадилуци су редовне управне јединице на средини између нахије и санџака. 40


               33   К. Јиречек, Историја Срба ||, Београд 1981, 334-355.
               34   Х. Чар-Дрнда, Оснивање Новог Пазара, 77, 79.
               35   Krajište, 8, 11-13
               36   Исто, 8–10, 42–48, 50.
               37   Исто, 8 и нап. 38.
               38   Bosanski pašaluk, 110.
               39   Исто, 110–111.
               40   Исто, 111.
   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79