Page 71 - Zbornik 40
P. 71

40/2017    ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ...                71

               Врсеницама код Сјенице.
                                       17
                     Први владари из династије Немањића, чији је родоначелник Стефан
               Немања,  оснивач  независне  српске  државе,  имали  су  своје  престонице  у
               рашком крају, где су подигли и бројне задужбине како у долинама Рашке и
               Лима, тако и на простору њихових сливова. Столно место Рашке тј. Србије
               везано  је  за  овај  крај  све  до  ступања  краља  Милутина  на  српски  престо.
               Србија је тада представљала велесилу и за европске појмове, па су у том
               смислу ови крајеви одиграли важну историјску, политичку, али и културно-
               историјску улогу
                     Доласком  Турака  у  Европу  решена  је  судбина  народа  и  држава  на
               Балкану.  Византија  је  била  сасвим  изнурена  и  неспособна  да  се  бори,
               Бугарска је била растрзана унутрашњим растројством, Србија се после смрти
               цара Душана почела распадати, а иста судбина је крајем 15. века задесила
               и Босну. Насупрот њима, Турска је била млада и снажна држава са добро
               организованом и дисциплинованом војском задојеном верским фанатизмом.
                       Турска победа на Марици (1371) један је од најважнијих догађаја у
               историји Балканског полуострва. Јужни крајеви Душанове царевине постали
               су  вазалне  територије  турског  султана,  са  обавезом  да  са  својом  војском
               помажу султану у ратним походима и да плаћају данак. Хаос и анархија који
               су владали у српским земљама омогућили су лако продирање Турака. Док су
               Балшићи грабили остатке Урошеве царевине и Вукашинових земаља, Турци
               су 1385. године преко Македоније брзо дошли до границе Балшићевих земаља
               и покорили целу Балшићеву државу пре боја на Косову.  Његову земљу дали
                                                                   18
               су  албанском  властелину  и  своме  вазалу  Леки  Дукађину.  Независност  на
               Балкану имали су још само кнез Лазар, Вук Бранковић и Босна.
                                                                          19
                     Османлије су 1395. године освојили Зету  и све земље Балшића између
               приморја и државе Вука Бранковића, до границе Хума тј. предео око Зете и
               Мораче и горњих токова Таре и Лима. Дубровчани 28. марта 1396. године
               пишу „поштеному пријатељу кадији у Глухавици“, који је тражио да само
               њему плаћају царину и да само преко Глухавице пролазе трговци.  Путеви
                                                                              20
               између Србије и Дубровника се већ 1399. године налазе у рукама Турака. Вук
               Бранковић је изгубио власт крајем 1394. или почетком 1395. године, његови
               поседи су дати Стефану Лазаревићу, а Турци су задржали градове Звечан и





               17   Д. Премовић-Алексић, Настанак града Сјенице, Новопазарски зборник 19/1995,
               89-101.
               18   Стојан Новаковић, Срби и Турци ХIV и ХV века, Историјске студије о првим
               борбама с најездом турском пре и после боја на Косову, друго издање, Београд
               1933, 243.
               19   Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk, postanak i upravna podela, Sarajevo 1959, 19.
               20   Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, Београд–С.Карловци 1929, 217.
   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76