Page 70 - Zbornik 40

70 Драгица Премовић Алeксић 40/2017

па је скрећући западно од данашњег Новог Пазара ишла на север. О даљној
граници знамо само да је ишла преко Рудника до у близу Београда, који је
тада био у бугарским рукама. Не зна се да ли је Србија у 10. веку допирала до
Саве. На западу је ишла граница вододелницом између Дрине и Босне до
првобитне Босне”. (Сл.3)
14

Сл. 3, Србија 9 – 10. века

Од средине 9. века у Србији постоји владарски род и од тада се знају
имена владара. Међу првим владарима је кнез Властимир, у чије време се
власт српских кнезова проширила на Травунију, област у залеђу Дубровника,
која је обухватала и Конавле. Пре средине 9. века травуњански жупан повезао
се с владарским родом Србије на тај начин што се Крајина, син жупана
Белоја, оженио кћерком кнеза Властимира. Властимира су наследили
15
његови синови Мутимир, Стројимир и Гојник, а крајем 9. века водиле су се
династичке борбе између њихових наследника. У другој половини 9. века, у
време византијског цара Василија I (867–886), Срби су коначно покршетени,
а први српски кнез који носи хришћанско име је Петар, Гојников син, који је
дошао на власт 892. године . Владари Србије 9–10. века столовали су у граду
16
Достиници, чији су остаци откривени на локалитету Велика градина у селу

14 К. Јиречек, Трговачки путеви...., 244.
15 С. Ћирковић, Образовање српске државе, Историја српског народа, Београд
1981, 148
16 К. Порфирогенит, нав. дело, 49, нап. 154