Page 78 - Zbornik 40
P. 78

78                      Драгица Премовић Алeксић                 40/2017

                     Нахија  Кукањ,  са  седиштем  у  Пљевљима,  припадала  је  Дринском
               кадилуку до оснивања Милешевског кадилука, а 1532. године основан је и
               Пљеваљски кадилук.
                     Нахија  Будимља  први  пут  се  спомиње  1477.  године  у  саставу
               Херцеговачког санџака, а касније је укључена у Призренски санџак и постала
               седиште истоименог кадилука који се помиње у другој половини 16. века.
               Нахија Будимља са 27 села 1485. године је у саставу Скадарског санџака.
                                                                                     55
               Повремено  и  на  кратак  временски  период  ова  нахија  је  опет  припадала
               кадилуку Пријепоље, што се види из податка да се касније помиње „Кадилук
               Пријепоље са Будимљом.“  56
                     Нахија  Љубовиђа  у  близини  данашњих  Шаховића  помиње  се  1477.
               године као влашка нахија која је припадала области Полимља. Крајем 15. века
               припада Полимљу и кадилуку Пријепоље, када су Власи подељени на џемате.
               Касније  су  они  образовали  посебну  нахију  која  се  звала  Вранеш.  Влашка
               нахија у пријепољском кадилуку је и Матаруге. И она се први пут помиње
               1477. године. Исте године  пада и први помен нахије  Кричка, смештене између Пљеваља
               и Сињајевине. Као влашка нахија подељена на џемате помиње се и крајем 15.
               века. Нешто раније (1469) пописана је нахија Поблатје (Поблаће), уписана

               као влашка 1469. и 1477. године, а већ  1519. године она је тимарска нахија,
               што значи да се њени становници баве земљорадњом.  57
                     Треба  рећи  да  је  поред  Херцеговачког  и  Босанског  санџака  нешто
               касније,  пре  1483.године,  основан  је  и  Зворнички  санџак  тако  да  је  цела
               територија бившег босанског краљевства подељена на три санџака који ће
               касније чинити језгро Босанског пашалука.
                     На  простору  северне  Црне  Горе  Стефан  Вукчић  је  до  1441.  године
               коначно  победио  Павловиће  и  заокружио  своју  област.  Границу  његове
               области према Србији пресецала је долина Лима јужно од Пријепоља, затим
               је ишла према југу између Коморана и Брезе да би вододелницом Лима и
               Чехотине  (између  Брсковске  жупе  и  Кричана)  избила  на  Тару,  потом  на
               Морачу. Поседи Хранића, развођем горњег тока Таре и Мораче, преко Цуца
               до Рисна, граничили су се са Зетом. На територији властеле Косача живеле су
               дружине сточара Матаруге, Кричак, Дробњаци, Оногошти, Никшићи, Бањани
               и Риђани. На тој територији је и Стефан Вукчић имао неколико тврђава и
               градова. Град Соко налазио се на ушћу Пиве и Таре, Кукањ у жупи Брезници,
               а источно од Кукња налазио се трг Пљевља.
                                                        58
                     Како  се  види  из  свега  наведеног,  предео  североисточне  Црне  Горе,
               односно  Бихор  и  Корита  са  Рожајем  и  Трговиште,  само  повремено  су

               55    М.  Премовић,  Земљорадња  у  средњовековној  жупи  Будимља,  Новопазарски
               зборник 33/2010, у припреми.
               56   Г. Елезовић, Турски споменици I,   867
               57   Bosanski pašaluk, 166; Елезовић, 1, 23, нап. 3 и стр.865)
               58   Iсторија Црне Горе, књига 2, том 2, Титоград  ?????  188.
   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83