Page 69 - Zbornik 40

40/2017 ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ... 69

почеле су да се формирају прве јужнословенске државне творевине. 10
Када је удруженим Аварима и Словенима пошло за руком да сруше
византијски одбрамбени систем, почели су да се шире по Балканском
полуострву. Крајем 6. века поједина словенска племена, незадовољна
само пљачкањем византијских територија, словенска колонизација. Након
неуспеле Маврикијеве дунавске експедиције 602. године, судбина Балканског
полуострва препуштена је Словенима. 11
Закључно са почетком 7. века, овим пространствима су загосподарили
Словени. Словенско племе Срби овде је формирало један од најранијих,
могуће и први српски племенски савез у 9. веку, у Летопису Попа Дукљанина
познат као Рашка. Овај назив за Србију углавном су користили западни извори
кроз цео средњи век. Како је Порфирогенит за сваку од наведених кнежевина
12
дао посредне али и непосредне податаке о географском положају, то се на
основу њих одређује и положај Србије. Сви научници који су се бавили овим
питањем углавном се слажу куда је ишла западна и јужна граница Србије,
што није случај са источном и северном, па и са границом као таквом уопште.
13
На западу се Србија граничила са српским кнежевинама Паганијом,
Захумљем, Травунијом, Конавлима, а на југозападу са Дукљом. „Од извора
Неретве преко извора Сутјеске, Пиве, Таре до извора Лима. Од извора Лима
ишла је, обухватајући Плавско језеро, косом северних арбанских Алпа на
чијој се јужној страни налазио византијски Пилот. Даље је ишла граница дуж
вододелнице између Лима и Белог Дрима, обухватајући долину горњег Ибра,

10 Литература о словенском освајању Балканског полуострва је доста обимна, али
ћемо навести само неколико значајнијих дела и оних којима је обухваћена старија
литература: Константин Јиречек, Историја Срба, прва књига, Београд 1981, 46–62;
Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1969, 70–153; Исти, Византија
и Словени, Београд 1970, 7–45; Фердо Шишић, Име Хрват и Србин, и теорије о
досељењу Хрвата и Срба, Годишњица Николе Чупића, књига XXXV, Београд 1923,
1–49; Јован Ковачевић, Досељење Словена и образовање српске државе, Историја
српског народа, прва књига, Београд, 1981,109–124; Владимир Ћоровић, Историја
Срба, први део, Београд 1989; Љубомир Максимовић, О хронологији словенских
упада на византијску територију крајем седамдесетих и почетком осамдесетих
година VI века, Зборник радова Византолошког института VIII/2, Београд 1964,
263–270; Фрањо Баришић, Цар Фока (602–610) и подунавски Аварп–Словени, ЗРВИ
XLIX, књ. 4, Београд 1956, 73–86.
11 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1969, 99–101.
12 М. Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 40.
13 К. Јиречек, Историја Срба 1, Београд 1981, 67–68; М. Динић, Србија од VII до
XIV века, Из српске историје средњег века, Београд 2003, 63; К. Јиречек, трговачки
путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку, Зборник Константина Јиречека 1,
Београд 1959, 243–244; Влада Станковић, Карактер византијске границе на Балкану
у IX и X веку, Трећа југословенска конференција византолога, Београд–Крушевац
2002, 277–295.