Page 73 - Zbornik 40
P. 73

40/2017    ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ...                73

               је жупа, мања или већа географска и друштвена целина која је представљала и
               територију и све житеље. Жупа је била правно тело са одређеним колективним
               правима  и  обавезама.   Називе  су  добијале  по  речним  долинама  или  по
                                    27
               утврђеним градовима (Рас, Звечан, Јелеч, Соко) или по одређеним областима
               (Сјеница, Никшићи). Постојале су и пограничне жупе називане  крај, крајина
               или крајиште.
                     Као посебна територијална целина, жупа се у турским изворима 15.
               века назива вилајет. Иначе, вилајет је јединица нижа од санџака а виша од
               нахије; заступа га војвода или субаша. Назив војвода Турци су преузели од
               покорених Словена на Балкану.  У пописима из 1455. године новопазарска
                                             28
               област је подељена на четири вилајета – Звечан, Јелеч, Рас и Сјеница.
                     Вилајет Звечан први пут се помиње 1455. године. Само место Звечан
               тада је имало 86 домова (84 хришћанска и 2 муслиманска), 10 удовица и 12
               неожењених, а давало је приход од 15.502 акче.  Иса-беговом хасу припадало
                                                          29
               је  12  села  овог  вилајета,  тимаре  у  44  села  имали  су  чувари  (мустахфизи)
               тврђаве Звечан, а ниже спахије (ешкинџије) били су поседници мањих тимара
               у 27 села. Субаша тврђаве Звечан тада је био извесни Јусуф, слуга (гулам)
               Иса-бегов. 30
                     Средиште вилајета Јелеч био је истоимени утврђени град југоисточно
               од  Новог  Пазара.  Турци  су  га  запосели  вероватно  већ  1396.  године.   Пет
                                                                                 31
               села овог вилајета припадало је Иса-бегу, а међу њима и село Црномир, чији
               су становници били зидари (дунђери) са обавезом да одржавају град Јелеч.
               Субаша Јелеча био је Скендер, слуга Иса-бегов, који је у поседу имао 6 села
               и приход од 4.498 акчи. Чувари тврђаве Јелеч имали су своје поседе у 31
               селу, а мање спахије, који су били обавезни да учествују у војним походима
               (ешкинџије), имали су поседе у 108 села. Наведених 139 села налазило се на
               територији данашњих општина Нови Пазар, Рашка, Сјеница и Тутин.  32
                     Средњовековна жупа Рас дала је назив турском вилајету који се помиње
               у попису из 1455. године. Не може се рећи где се налазило средиште ове
               жупе, јер је средњовековни град Рас разорен и напуштен средином 13. века,
               након чега није више обновљен. Турци су у његовом подножју затекли трг –
               Трговиште, које се од 1392. године помиње у документима. Оснивањем Новог
               Пазара (Јени базар), Трговишту је промењен назив у Стари трг (Ески базар)
               или Пазариште. Турски кадија и субаша помињу се већ 1467. године у Новом



               27   Лексикон српског средњег века, Београд 1999, 196.
               28   Исто, 113.
               29   Крајиште, 3.
               30   Исто,4–7, 23–35.
               31    Хатиџа  Чар–Дрнда,  Оснивање  Новог  Пазара  и  његов  развитак  до  краја  XVI
               столећа, Новопазарски зборник (даље:НПЗ) 8/1984, 77, 79.
               32   Krajište,  36-57.
   68   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78