Page 73 - Zbornik 40
P. 73
40/2017 ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ... 73
је жупа, мања или већа географска и друштвена целина која је представљала и
територију и све житеље. Жупа је била правно тело са одређеним колективним
правима и обавезама. Називе су добијале по речним долинама или по
27
утврђеним градовима (Рас, Звечан, Јелеч, Соко) или по одређеним областима
(Сјеница, Никшићи). Постојале су и пограничне жупе називане крај, крајина
или крајиште.
Као посебна територијална целина, жупа се у турским изворима 15.
века назива вилајет. Иначе, вилајет је јединица нижа од санџака а виша од
нахије; заступа га војвода или субаша. Назив војвода Турци су преузели од
покорених Словена на Балкану. У пописима из 1455. године новопазарска
28
област је подељена на четири вилајета – Звечан, Јелеч, Рас и Сјеница.
Вилајет Звечан први пут се помиње 1455. године. Само место Звечан
тада је имало 86 домова (84 хришћанска и 2 муслиманска), 10 удовица и 12
неожењених, а давало је приход од 15.502 акче. Иса-беговом хасу припадало
29
је 12 села овог вилајета, тимаре у 44 села имали су чувари (мустахфизи)
тврђаве Звечан, а ниже спахије (ешкинџије) били су поседници мањих тимара
у 27 села. Субаша тврђаве Звечан тада је био извесни Јусуф, слуга (гулам)
Иса-бегов. 30
Средиште вилајета Јелеч био је истоимени утврђени град југоисточно
од Новог Пазара. Турци су га запосели вероватно већ 1396. године. Пет
31
села овог вилајета припадало је Иса-бегу, а међу њима и село Црномир, чији
су становници били зидари (дунђери) са обавезом да одржавају град Јелеч.
Субаша Јелеча био је Скендер, слуга Иса-бегов, који је у поседу имао 6 села
и приход од 4.498 акчи. Чувари тврђаве Јелеч имали су своје поседе у 31
селу, а мање спахије, који су били обавезни да учествују у војним походима
(ешкинџије), имали су поседе у 108 села. Наведених 139 села налазило се на
територији данашњих општина Нови Пазар, Рашка, Сјеница и Тутин. 32
Средњовековна жупа Рас дала је назив турском вилајету који се помиње
у попису из 1455. године. Не може се рећи где се налазило средиште ове
жупе, јер је средњовековни град Рас разорен и напуштен средином 13. века,
након чега није више обновљен. Турци су у његовом подножју затекли трг –
Трговиште, које се од 1392. године помиње у документима. Оснивањем Новог
Пазара (Јени базар), Трговишту је промењен назив у Стари трг (Ески базар)
или Пазариште. Турски кадија и субаша помињу се већ 1467. године у Новом
27 Лексикон српског средњег века, Београд 1999, 196.
28 Исто, 113.
29 Крајиште, 3.
30 Исто,4–7, 23–35.
31 Хатиџа Чар–Дрнда, Оснивање Новог Пазара и његов развитак до краја XVI
столећа, Новопазарски зборник (даље:НПЗ) 8/1984, 77, 79.
32 Krajište, 36-57.