Page 72 - Zbornik 40

72 Драгица Премовић Алeксић 40/2017

Јелеч. Почетком 1402. године Вукови наследници су успели да поврате део
21
својих поседа на Косову, део Полимља, сјенички крај и Брсково. 22
Сматра се да је долина Рашке дефинитивно покорена 1455. године
када је извршен први турски попис овог краја, који је тада припадао области
Бранковића, а од тада хасу Иса-бега Исхаковића.
Вукова област је за Турке имала изванредан стратешки положај за
даља освајања. Под посебним режимом према Турцима, ова област је остала
и после обнављања деспотовине 1444. године. У турским рукама су и даље
Звечан, Јелеч и Глухавица, у којој већ 1451. године има настањених Турака. 23
Од 1392. па све до пада Новог Брда 1455. године у области Бранковића
је постојала двојна српско-турска управа, о чему говоре и први званични
пописи те области. Турци су најкасније за време султана Мехмеда I (1413–
1421) и Мурата II (1421–1451) почели да врше пописе својих поседа на
Балканском полуострву. Међутим, пописи Крајишта Иса-бега Исхаковића
и Области Бранковића из 1455. године сматрају се најстаријим турским
пописима наших области. Ранијих пописа нема, јер су до пада Новог Брда
турски поседи били незнатни и сводили су се само на мање оазе око тврђава и
саобраћајница. У детаљном попису из 1453/5. године уписани су само царски
хасови у вилајету Звечану (мајдан Ржане и село Мургуле), хасови беглербега
у вилајету Јелечу (Глухавица са шест села), у Вуковој области десет села и
хасови у Никшићима. 24
Пре коначног пада под турску власт целе Србије (1459) и Босне (1463),
освојене области су биле организоване као крајиште и то је била прва
организована турска област у југословенским земљама. Мали градови,
25
односно тврђаве и њихова подручја увек се помињу као вилајети. Крајиште
26
Иса-бега Исхаковића заузимало је стратешки правац Скопље–Тетово преко
Косова и Санџака ка Сарајеву. Вероватно онако како су та подручја и
освајана, непосредно после тога била су у војничком и економском погледу и
организована, a турске катастарске књиге представљају поуздану разноврсну
и конкретну веродостојну грађу за изучавање друштвене и економске историје
Отоманске царевине и посебно сваке пописане области.
Пре турских освајања у Србији, основна територијална јединица била
21 Стојан Новаковић, Срби и Турци ХIV и ХV века, Историјскле студије о првим
борбама с најездом турском пре и после боја на Косову, друго издање, Београд
1933, 249–251; Михаило Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 173.
22 Ј. Калић, Велики преокрет, Историја српског народа II, Београд 1982, 64.
23 Михаило, Динић, Српске земље, 176.
24 Hazim Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića – zbirni katastarski popis iz 1455.
godine (даље: Крајиште), Sarajevo 1964, LVI.
25 Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk, Sarajevo 1959, 25.
26 M.Tayyib Gökbilgin, Ajalet Rumelija (popis sandžaka i gradova na početku vladavine
Sulejmana Veličanstvenog, превод H. Šabanović, Prilozi za orijentalnu filologiju XVI-
XVII/1966-67, Sarajevo 1970, 307-308