Page 76 - Zbornik 40

76 Драгица Премовић Алeксић 40/2017

Раније мале вилајете у Старој Рашкој Турци су одмах по њиховом
прикључењу Босанском санџаку претворили у нахије, које су сједињене у
један вилајет назван вилајет Јелеч. Овај вилајет се први пут помиње 1469.
године и средиште му се налазило у граду Јелечу, најзначајнијој тврђави
целе области. Вилајет Јелеч је у исто време био и кадилук, а нешто пре
43
1485. године средиште му је премештено у Нови Пазар и од тада наведена
територија припада вилајету и кадилуку Нови Пазар. 44
Вилајет и кадилук Јелеч, односно Нови Пазар, делио се на нахије:
Звечан, Јелеч, Рас, Сјеница, Барче, Враче, Митровица и Никшићи. У нахији
Звечан се 1469. године помињу тргови Дмитровица и Ржане, у нахији Јелеч
трг Глухавица, док се у нахији Рас помиње Трговиште и „шехер Нови Пазар,
који се другачије звао шехер Рас”. 45
По народном предању које је забележио Глиша Елезовић, Новопазарска
нахија се протезала до Ибра и Ситнице и административно је припадала
Босни. „По некаквом народном сећању, „удут“ Босни био је негде код Мекића
хана, километар-два уз железничку пругу, између Вучитрна и Митровице.
Старији људи су ме пре четрдесетак година уверавали да су чак памтили тамо
негде и камен „међаник“ који је делио Босну од Румелије“.
46
Нахија Сјеница је 1469. године уписана као „нахија влаха Сенице, друго
име Барче”. То је и први помен нахије Барче, која је обухватала територију
око Нове Вароши, на Златару и Јавору. Између река Рашке и Ибра и нахије
Јелеч простирала се територија нахије Враче, која је у саставу Новопазарског
кадилука све до 18. века. 47
Нахија Никшићи, раније истоимени вилајет, обухватала је територију
Полимља и Потарја. По Шабановићу, средњовековна жупа Брсково, која се не
помиње у турском периоду, била је прозвана Лимски Никшићи. 48
Новопазарски вилајет и кадилук од свог оснивања је представљао
посебну целину у Босанском санџаку и у управном погледу увек је посебно
третиран. Непосредна политичка управа у овој области поверавана је посебним
органима који су имали шира овлашћења, што се види и из једне канун-наме
за Босански санџак из 1516. године: „Нека у Новом Пазару сједи једно лице
од стране санџакбега и нека оно у сагласности са кадијом извршује потребне
казне”. Нови Пазар је имао посебан положај у административном погледу
49
захваљујући свом геополитичком, привредном и саобраћајном значају.

43 Исто, 117.
44 Исто, 118.
45 Исто 118.
46 Глиша Елезовић, Турски споменици, књига I, свеска 1, 1348–1520, Београд 1940, 907
47 Исто 118.
48 Историја Црне Горе 2, Титоград 1970, 366; Krajište, 22, nap. 178.
49 Kanuni i kanun-name, Sarajevo 1957, 28-29.