Page 77 - Zbornik 40

40/2017 ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ... 77

После 1470. године у Новопазарском кадилуку тј. вилајету десиле су се
промене у административном погледу. Јављају се нове нахије које су настале
издвајањем из већ постојећих нахија: Ржане и Дмитровица из нахије Звечан, нахија
Нови Пазар из Нахије Рас, а формиране су и нове – Радохна, Остатија и Бобаљ. 50
Нахије Сјеница, Моравица и Барче из Новопазарског и Радохна,
Остатија и Бобаљ из Брвеничког кадилука издвојене су крајем 16. века и од
њих је формиран кадилук Стари Влах. Зна се да овај кадилук није формиран
пре 1572. године. Главно седиште му је било у Сјеници, где се налазио и
кадија, а у 18. веку кадија је имао свог помоћника (наиба) у Новој Вароши. 51
На другој страни, након заузимања територије средњовековне Босне, Турци
су у јулу 1465. године предузели нову офанзиву против Херцеговине и њихова
војска је под вођством Иса-бега Исхаковића стигла до Дубровника. Поседи
херцега Стјепана и његових синова су до 1470. године претворени у један вилајет,
који је прикључен Босанском санџаку. Непосредно после тих освајања извршена
је реорганизација управе и образован посебан, Херцеговачки санџак са седиштем
у Фочи. Територија овог санџака била је подељена на три мања вилајета: Дрину,
Благај и Милешево или Пријепоље, који су у исто време представљали и кадилуке.
Вилајет и кадилук Милешево, касније Пријепоље, први пут се помиње у попису из
1477. године. Милешевац је био један од три главна града на истоку Херцеговине
који су још у лето 1465. године пали под турску власт. Међутим, без обзира на ту
52
чињеницу, овај кадилук је вероватно основан 1470. године,
На тлу данашње Црне Горе формирана су још два кадилука: Благајски
и Дрински са нахијама Соко и Кукањ. Седиште нахије Кукањ налазило се у
Пљевљима, да би током неких промена у унутрашњој организацији Кукањ
припао Милешевско-пријепољском кадилуку, док је Соко остао у Дринском,
који је сада обухватао и нахије ранијег Благајског кадилука. Милешевско-
пријепољском кадилуку припадале су нахије: Будимље, Љубовић (Полимље),
Матаруге, Подблатје и Кричак. 53
Први попис Херцеговачког санџака Турци су завршили 1477. године, а
1482. године судско и административно седиште померено је из Милешева у
Пријепоље. Пријепољски кадилук се први пут помиње у попису из 1519. године,
у коме се каже да „нахија Милешево припада кадилуку Пријепоље“. Централну
област овог вилајета представљало је херцеговачко Полимље, које се у турским
изворима помиње као шира област. Вилајет и кадилук Милешево заузимао је у
најраније време област између горњег и средњег Лима и Таре и био је подељен
на следеће нахије: Милошево, Кукањ, Будимља, Љубовиђа, Поблаће и Кричка.
54

50 Bosanski pašaluk, 145-146.
51 Исто, 182.
52 Bosanski pašaluk, 156, 163
53 Историја Црне Горе, књига друга, од краја ХII до краја ХV вијека, други том,
Црна Гора у доба обласних господара, Титоград 1970, 311
54 Bosanski pašaluk, 164