Page 79 - Zbornik 40
P. 79
40/2017 ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ... 79
припадали Босанском санџаку. Нахија Бихор први пут се помиње у турским
пописима крајем 15. и у првој половини 16. века, а 30-их година 16. века
помиње се и тврђава Бихор. Бихор и његову околину бележе турски и други
путописци. У 17. веку турски географ Хаџи-Калфа помиње Бихор, а Евлија
Челебија га бележи као „нахију града Бихора“. Нахија Бихор је обухватала и
десет сјеничких села која гравитирају Бијелом Пољу, од којих је пет имало
влашки статус. Бихор се помиње као кадилук односно каза 1585. године,
59
када је урађен попис ситне стоке и оверен од стране кадије овог подручја.
Када је реч о територији нахије и каснијег кадилука Трговиште, питање
је доста сложено. На основу пописа, почев од Крајишта Иса-бега Исхаковића
па на даље. Након турских освајања нахија Трговиште је прикључена Вуковој
области, односно Вучитрнском санџаку. У пописима из 1477. и 1487. године
нема нахије Трговиште, а 1488/9. године нахија има 3.602 хришћанска
домаћинства, која су на име џизије давала 171.445 акчи. Нахија је најкасније
1527/30. године прикључена Призренском санџаку, заједно са нахијма
Призрен, Хоча (Ђаковица), Трговиште, Жежна и Бихор. Нахија Трговиште
се простире од Новог Пазара, око горњег тока реке Рашке, преко Пештерске
висоравани, обухвата мањи део предела Корита и Рожаје и левом обалом
Ибра и западних падина Рогозне долази опет до Новог Пазара. Већ у 16. веку
ова нахија се помиње у саставу Призренског санџака. Многи аутори назив
ове нахије повезују са Рожајем, међутим, сигурно је да је она добила назив по
средњовековном Трговишту, великом трговачком центру на ушћу Себечевске
реке у Рашку, где су и Дубровчани имали своју колонију. Ту се 1459. налази
турски субаша, а 1461. године и кадија. Овај податак очито говори да је ово
60
Тговиште седиште нахије и каснијег кадилука. О идентификацији Трговишта
са Рожајем Хатиџа Чар Дрнда пише: „Нема изворног материјала који би ово и
потврдио. Трговиште је старо градско насеље које је постојало и пре Турака,
а 1455. године цела једна административна јединица носи његово име. Године
1528/30. и 1531. Рожаје је само село у оквиру нахије Трговиште. Није познато
на основу чега Шабановић саопштава да је седиште кадилука Трговиште у
Призренском санџаку било Трговиште кроз цео 16. век. Е. Челеби помиње
кадију Трговишта, а не Рожаја. Хаџи Калфа наводи Трговиште као седиште
кадилука, док Абдулах Хуремовић саопштава да је кадилук Трговиште
(не Рожаје) прикључен Новом Пазару.“ У 16. веку у једној канун-нами
61
Призренског санџака помињу се нахије Трговиште, Жежна и Бихор. Тек у
62
59 О. Зиројевић, Кроз бихорску нахију 1571. године, Сеоски дани Сретена
Вукосављевића ХIV, Пријепоље 1992, 181, 183, 185, 187-189.
60 К. Јиречек, Историја Срба II, Београд 1981, 332, нап. 20.
61 Хатиџа Чар-Дрнда, Насеља нахије Трговиште – према подацима дефтера из
1527/30 године, Рожајски зборник 4, 1985, 29-30.
62 Hatidža Čar-Drnda, Kanun-nama Prizrenskog sandžaka, Rožajski zbornik, Gоdina V, Broj 5, 1986.