Page 79 - Zbornik 40
P. 79

40/2017    ИСТОРИЈАТ ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ...                79

               припадали Босанском санџаку. Нахија Бихор први пут се помиње у турским
               пописима крајем 15. и у првој половини 16. века, а 30-их година 16. века
               помиње се и тврђава Бихор. Бихор и његову околину бележе турски и други
               путописци. У 17. веку турски географ Хаџи-Калфа помиње Бихор, а Евлија
               Челебија га бележи као „нахију града Бихора“. Нахија Бихор је обухватала и
               десет сјеничких села која гравитирају Бијелом Пољу, од којих је пет имало
               влашки статус.   Бихор се помиње као кадилук односно каза 1585. године,
                             59
               када је урађен попис ситне стоке и оверен од стране кадије овог подручја.
                     Када је реч о територији нахије и каснијег кадилука Трговиште, питање
               је доста сложено. На основу пописа, почев од Крајишта Иса-бега Исхаковића
               па на даље. Након турских освајања нахија Трговиште је прикључена Вуковој
               области, односно Вучитрнском санџаку. У пописима из 1477. и 1487. године
               нема  нахије  Трговиште,  а  1488/9.  године  нахија  има  3.602  хришћанска
               домаћинства, која су на име џизије давала 171.445 акчи. Нахија је најкасније
               1527/30.  године  прикључена  Призренском  санџаку,    заједно  са  нахијма
               Призрен, Хоча (Ђаковица), Трговиште, Жежна и Бихор. Нахија Трговиште
               се простире од Новог Пазара, око горњег тока реке Рашке, преко Пештерске
               висоравани,  обухвата  мањи  део  предела  Корита  и  Рожаје  и  левом  обалом
               Ибра и западних падина Рогозне долази опет до Новог Пазара. Већ у 16. веку
               ова нахија се помиње у саставу Призренског санџака. Многи аутори назив
               ове нахије повезују са Рожајем, међутим, сигурно је да је она добила назив по
               средњовековном Трговишту, великом трговачком центру на ушћу Себечевске
               реке у Рашку, где су и Дубровчани имали своју колонију. Ту се 1459. налази
               турски субаша, а 1461. године и кадија.  Овај податак очито говори да је ово
                                                    60
               Тговиште седиште нахије и каснијег кадилука. О идентификацији Трговишта
               са Рожајем Хатиџа Чар Дрнда пише: „Нема изворног материјала који би ово и
               потврдио. Трговиште је старо градско насеље које је постојало и пре Турака,
               а 1455. године цела једна административна јединица носи његово име. Године
               1528/30. и 1531. Рожаје је само село у оквиру нахије Трговиште. Није познато
               на основу чега Шабановић саопштава да је седиште кадилука Трговиште у
               Призренском санџаку било Трговиште кроз цео 16. век. Е. Челеби помиње
               кадију Трговишта, а не Рожаја. Хаџи Калфа наводи Трговиште као седиште
               кадилука,  док  Абдулах  Хуремовић  саопштава  да  је  кадилук  Трговиште
               (не  Рожаје)  прикључен  Новом  Пазару.“    У  16.  веку  у  једној  канун-нами
                                                      61
               Призренског санџака помињу се нахије Трговиште, Жежна и Бихор.  Тек у
                                                                                62
               59    О.  Зиројевић,  Кроз  бихорску  нахију  1571.  године,  Сеоски  дани  Сретена
               Вукосављевића ХIV, Пријепоље 1992, 181, 183, 185, 187-189.
               60   К. Јиречек, Историја Срба II, Београд 1981, 332, нап. 20.
               61   Хатиџа Чар-Дрнда, Насеља нахије Трговиште – према подацима дефтера из
               1527/30 године, Рожајски зборник 4, 1985, 29-30.
               62   Hatidža Čar-Drnda, Kanun-nama Prizrenskog sandžaka, Rožajski zbornik, Gоdina V, Broj 5, 1986.
   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84