Page 96 - Zbornik 39

96 Драгица Премовић Алексић 39/2016

Дубровачки пут је током 18. века почео да губи своју трговачку улогу, да
би је сасвим изгубио у другој половини 19. века. Међутим, његова стратегијска
улога, знатно ослабљена, одржала се до 1912. године. Уместо Дубровачког
пута, Босански пут добија на важности, нарочито после Првог српског устанка
1804. године, јер је трговина из Солуна и Скопља према северу морала да
заобиђе побуњену Србију и да скрене преко Новог Пазара за Сарајево.
Траса Дубровачког друма на деоници од Пријепоља до Сјенице незнатно
је измењена крајем 19. века када је аустроугарска управа у Санџаку изградила
макадамски пут од Пљеваља до Сјенице, којим је заобишла Хисарџик и ишла
преко Белобаба. 38
Босански пут је, такође, долазио до Сјенице. Он је из Врхбосне ишао
преко Рогатице и Вишеграда и долином Лима до Прибојске Бање, а одатле
до Нове Вароши. Од Нове Вароши пут је настављао преко села Дрмановића,
Лопижа, Лупоглава, Багачића и Штавља до Дуге Пољане. Најпре у Штављу, а
касније у Дугој Пољани, Босански пут се спајао са Дубровачким и настављао
истом трасом даље. На деоници пута од Лупоглава према Багачићима, у
39
клисури Вапе познатој као Јеленштак, пут је уклесан у леву обалу реке целом
дужином клисуре. Ширина пута на том делу износи 1,90 метара, док је литица
на појединим местима клесана и до 1,40 метара висине. Пут је одатле долином
Вапе настављао до Градца и Штавља, где се спајао са Дубровачким путем. 40
Након оснивања града Сјенице средином 17. века, Босански и
41
Дубровачки пут су пролазили кроз ову варош, а затим настављали до Штавља и
Дуге Пољане. Траса Босанског пута се користи до данашњих дана на релацији
Нови Пазар–Сарајево, са изменом једино на правцу Сјеница–Нова Варош.
Зетски пут је општи назив за путеве који су из Зетског приморја
водили у унутрашњост Србије. Сви су они долазили до Подгорице и ту се
рачвали у више праваца, а најчешће су ишли у долине Зете и Лима. Један
крак Зетског пута, за нас најважнији, из долине Лима ишао је преко Рибарића
за Метохију. Један крак овог пута је преко Брскова и Будимље долазио до
Коштан поља и Сопоћана. Одатле се спуштао до Раса и Трговишта, потом
долином Јошанице ишао до села Цврња, одакле се спуштао до Рибарића и
настављао за Метохију, односно према Косову и Нишу. 43
42
Београдски пут је за наш крај један од важнијих средњовековних, а
и савремених путних праваца. Он је из Београда, преко Рудника и Честина
долазио до Жиче. Од Жиче је настављао долином Ибра и код Ушћа се рачвао –
један крак је ишао даље уз Ибар и водио до Митровице и Косова или долином

38 И. Бојановски, нав. дело 113, нап. 224.
39 П. Ж. Петровић, нав. дело, 56–57.
40 Д. Премовић-Алексић, Археолошка карта, 529.
41 Д. Премовић-Алексић, Настанак града Сјенице, НПЗ 19/1995, 89–101.
42 П. Ж. Петровић, нав. дело, 48-49.
43 Г. Шкриванић, Путеви у средњовековној Србији, Београд, 1974, 62.