Page 97 - Zbornik 39

39/2016 ИСТОРИЈАТ ПУТНЕ МРЕЖЕ НА ТЕРИТОРИЈИ.. 97

Рашке до Новог Пазара; други крак је ишао до манастира Студенице, затим
преко Рудна, Бисер воде, Бркуше, Калудре и Дежеве долазио до Петрове цркве и
Новог Пазара. Београдским путем до Раса, кроз долину Ибра, дошла је Јелена
44
Анжујска да би постала жена краља Уроша I. По предању, на тој деоници пута
су, по налагу краља Уроша, засађени јорговани у част краљице Јелене. И данас
се овај део долине Ибра назива Долина јоргована. Евлија Челеби је под именом
Београдски пут подразумевао пут који је у 17. веку водио долином Ибра.
45
Скадарски пут представља наставак Београдског пута од Новог Пазара
према Црној Гори. Он је ишао на Трговиште, Глухавицу, Мађаре и даље за
Тутин и Беране.
Призренски пут је од Новог Пазара ишао преко Рогозне, на Осоје,
Бабреж, Лечу, пролазио поред Јелеча до Драгочева и даље преко Рибарића
ишао на Косово. Због живог саобраћаја на овој деоници између Раса и
Призрена почетком 14. века, овај део пута је добио назив Призренски пут. 46
Међу старије путеве у нашем крају убраја се и пут који је од манастира
Сопоћана преко Раса водио до манастира Студенице и Градца тј. данашњег
Чачка. Он се назива и „краљев пут”, а означен је и на Епшелвицовој карти с
почетка 18. века. Један крак овог пута је од Сопоћана ишао до Трговишта и
ушћа Људске реке у Рашку а затим преко Пустовлаха, Тењкова и Тврђева до
Одвраћенице на Голији. У Пустовлаху су очувани и делови овог старог пута. 47
Од значајнијих путева је свакако и пут који је од Београда и Ваљева
долином Скрапежа преко Пожеге и Голије водио до Сјенице. Коришћен је и
Моравички пут од Новог Пазара преко Алуловића, Врановине и Плешина до
Моравице, односно данашње Ивањице. До Новог Пазара су долазили и други
48
путни правци, али они нису имали већи значај за размену добара и идеја.
Мрежу средњовековних путева могуће је реконструисати на основу
записа многобројних путописаца који су током 16. и 17. века пролазили кроз
наш крај. Тако је, рецимо, 1530. године Босанским путем до Новог Пазара
дошло Ламбертово посланство. Исте године је од Сјенице преко Новог
Пазара и Рогозне до Митровице прошао и Бенедикт Курипешић, који је
забележио да се у долини између Карвасалије и Бањске реке испирају злато
и сребро. Истом трасом су прошли и Ногарлово посланство (1531), Шепер
(1533), Рамберт (1533), Катарин Зено (1550), Павле Контарини (1580) и
Лефевр (1611). 49

44 П. Ж. Петровић, нав. дело, 50
45 Д. С. Чохаџић, Путопис Евлије Челебије, Споменик српске академије наука XLII, Београд,
1905,25.
46 П. Ж. Петровић, нав. дело, 49.
47 П. Ж. Петровић, нав. дело, 51-52. Ј. Калић – М. Поповић, Кузмичево и Шароње у
прошлости, Рашка баштина 3, Краљево, 1988, 63.
48 Г. Шкриванић, нав. дело, 112.
49 Р. Самарџић, Београд и Србија у делима француских савременика 16-17. века, Београд,
1961, 112, 114, 129, 138-9, 157-160, 174.