Page 95 - Zbornik 39

39/2016 ИСТОРИЈАТ ПУТНЕ МРЕЖЕ НА ТЕРИТОРИЈИ.. 95

Од Трговишта, касније Новог Пазара, Дубровачки пут је настављао преко
Рогозне, тј. преко Новопазарске бање, Избица, Пасјег Потока, Вучје Локве, Горњег
Калина и Белућа и долазио до Ибра. Ова деоница пута преко Рогозне коришћена је
све до ратова 1876. године и, према предању, називала се Совров пут.
33
Преласком Ибра, пут се пео на Копаоник, чијим се источним падинама
спуштао у Топлицу, односно Прокупље и настављао за Ниш и Цариград. 34
Преко Рогозне је водио пут до Ниша, који је био краћи од онога који
је ишао преко Копаоника. До 16. века ова деоница пута је водила од Новог
Пазара преко Новопазарске бање и села Баре до Карвасалије; од 16. века, због
обимније експлоатације рудника око Жежне, промењена је и траса пута, па
је водила од Новог Пазара преко Трнаве и Брђана до Карвасалије и даље до
Бањске, Звечана и Митровице. Ова деоница пута је у народу позната и као
Цариградски друм, вероватно због тога што се овај крак пута спајао са правим
Цариградским путем који је ишао од Београда до Ниша и даље за Цариград.
Шездесетих година 19. века, због честих рушења и наноса брзих
планинских потока, пут од Карвасалије до Бањске је не само поправљен
већ му је и траса делимично измењена. Први податак о том путу налазимо
у записима које су оставиле енглеске путнице Макензијева и Ирбијева.
Прошавши туда 1863. године, оне су записале да „није ваљано урађен, да је
стрменит и да је широк колико да се двоја кола мимоиђу.”
35
Пут преко Рогозне је после српско-турских ратова 1878. године био
једина веза Новопазарског санџака са Босном, на једној страни, и Косовом,
на другој страни.
У средњем веку и у турском периоду на Копаонику није било утврђених
траса путева, већ је свако ишао према свом нахођењу и временским условима.
Најважније је било да се пређе ова планина и пут настави до Ниша.
Један мањи крак Дубровачког пута ишао је од Трговишта до рудника
Глухавице, у турском периоду зване Демирџи базар, затим преко Тутина и
Рожаја до Берана и даље према Дубровнику. Коришћење ове трасе потврђује
документ од 28. марта 1396. године. Те године су Дубровчани послали кадији
у Глухавици одговор на његово писмо у ком је тражио да дубровачки трговци
обавезно долазе до Глухавице и да ту плаћају царину. 36
Не само због најповољнијег географског положаја већ и због успешно
обављане караванске трговине, Дубровачки пут је у средњем веку имао велику
важност; Дубровчани су га називали „Via di Nouo Pasaro“, а представљао је
главну артерију за њихове караване. 37

33 П. Ж. Петровић, Рашка – антропогеографска истраживања 1, Београд, 1984, 57.
34 Исто, 52-56.
35 Исти, 55.
36 Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, књига I, други део, Београд-Сремски
Карловци, 1934, 217-218.
37 С. Димитријевић, нав. дело, 96.