Page 93 - Zbornik 39

39/2016 ИСТОРИЈАТ ПУТНЕ МРЕЖЕ НА ТЕРИТОРИЈИ.. 93

На Балканском полуострву су у средњем веку владајуће трговачке и
индустријске силе биле италијанске републике, посебно Млетачка република.
Посредна трговина између Италије и Србије на првом месту се одвијала
преко Дубровника, а затим Котора и Бара. Рударство је било главни извор
средњовековног богатства Србије, а познато је и да је у то време извожено.
Највећа средњовековна рударска област налазила се на Копаонику, а највећи
рудник је био Трепча. Развоју рударства највише су допринели немачки
рудари Саси, који су дошли у Србију пре 1254. године, када су поменути у
једној повељи краља Уроша I. Саси су већ 1303. године имали своју цркву, а
26
1348. године рударска насеобина на Рогозни имала је и свог кнеза који је био
немачког порекла. Рудник Жежна на Рогозни се 1536. године помиње међу
најважнијим рудницима сребра у турском царству. Процватом рударства,
27
трговине и градске културе, формирају се и први урбани центри попут
Трговишта у подножју Раса.
Осим производа рударске делатности, главни извозни артикли Србије
у средњем веку били су: стока, кожа, вуна, сир, восак и мед. Из Италије и
Дубровника су се увозиле тканине, затим со, накит, оружје, посуђе, сапуни,
мириси и јужно воће.
Турско освајање Балкана умногоме је утицало на судбину народа овог
дела Европе. Након што су Турци запосели Скопље, формирали су крајиште
према западу и већ 1396. године запосели тврђаве Звечан, Јелеч и рудник
Глухавицу, док је власт у њиховом окружењу остала у рукама феудалаца
Вука Бранковића до 1455. године, када је новопазарска област пописана као
потпуно турска област.
28
Током средњег века и тзв. турског периода, везу Јадрана и унутрашњости
Србије одржавала су три главна пута – Дубровачки, Босански и Зетски и сви
су пролазили преко новопазарске територије.
Дубровачки пут је у средњем веку имао велику важност, не због
најповољнијег географског положаја, већ због успешно обављане
караванске трговине. Овај пут је полазио из Дубровника и преко Требиња,
Гацка, Фоче, Пљеваља и Пријепоља долазио до Сјенице. Одатле је ишао
трасом римског пута, тј. на Шарски крш и даље обронцима Голије до Суве
Ћуприје. Током 16. и 17. века траса је на овој деоници измењена и пут је
од Сјенице ишао на Дугу Пољану и одатле долином Људске реке. У току
летњих месеци је и даље коришћен стари пут који је називан „камени пут”
или „пут брдима”. 29

Дугој Пољани, Глухавици, Трговишту и Новом Пазару, НПЗ 6/1982, 169-179.
26 Историја српског народа I, Београд, 1981, 345.
27 Д. Премовић-Алексић, Рудник Жежна на Рогозни, НПЗ 17/1993, 27-38.
28 Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk, Sarajevo, 1959, 32–33.
29 С. Димитријевић, Дубровачки каравани у јужној Србији у XVII веку, Београд, 1958, 96.