Page 66 - Zbornik 39
P. 66
66 Живојин Р. Андрејић 39/2016
Топлици градио пре 1166. године, а после 1150. године. Заправо, градио их је
после окончања рата 1155. године, а пре 1166 године.
Евидентна је велика приврженост Стефана Немање култу Богородице.
Наиме, Немања се стално заветује и заклиње у име Богородице Добротворке;
богато је даривао манастир Богородице Евергетите (Добротворке) у
Цариграду. У овом цариградском манастиру је најмање три пута боравио Свети
Сава, а према његовом типику је саставио типике за манастире Хиландар и
Студеницу. Тврди се да је Немања дошао у додир са овим манастиром „под
оклностима које још нису довољно познате“ (Исто, стр. 186–187). Дакле,
може се поставити оправдано питање да ли је Немања имао прилике да
посети овај манастир у Цариграду. Већ постоји тврдња да је Немања после
предаје у Цариграду, након 1172. године, „смјештен у западном дијелу града
у манастиру Евергетиде“ (Радић, 2015, стр. 130).
Српски извори и писци житија не помињу да је велики жупан Стефан
Немања био у Цариграду у било ком својству; византијски извори тврде
супротно.
Никита Хонијат говори о српско-византијском сукобу 1168. године.
Цар Манојло је кренуо против Немање који је „жестоко нападао своје
саплеменике, мачем се обраћао своме роду и не знајући за сопствену меру,
он потчињава Хрватску и присваја власт над Котором... да одмах поведе
необјављени рат и нападне Ромеје... коначно је (Немања) своју сопствену
главу ставио пред његове ноге ‘висок дужином свом се опружи’ и замоли
да му се никакво зло не учини“ (Византијски извори IV, 1971/2007, стр. 144-
147). Константин Манасије описује победу цара Манојла над Стефаном
Немањом, кога је заробио и одвео у Цариград: „Какво уживање нам је, о царе,
био онај заробљеник у тријумфу, неки врло плећат човек и незграпан
старац.“ (Исто, стр. 213)
Дакле, Немања је стигао у Цариград и као заробљеник приказан у
тријумфу Манојла Комнена 1169. године. Стефан Немања је тада био у 56.
години живота, али је описан као старац. Но, неверство му је опроштено,
дао је нову заклетву на верност и вратио се у Србију као вазални владар.
Међутим, Немања се првом приликом одметнуо од цара. Рат цара Манојла
против Стефана Немање (1172) описао је и Јован Кинам:
„Међутим, када је Белу поставио на власт, цар крену на народ Срба
намеравајући да им се освети за дрскост. Него, чему се увек чудим, још се
не беше сва војска сакупила, а цар је, прохујавши кроз неке пусте и врлетне
пределе, журио са неколико хиљада (војника) у ову земљу да се сукоби са
архижупаном (Немањом). А овај, иако је са свих страна прикупио безбројну
савезничку војску, прво побеже као да му је страх душу опсео. А затим,
пославши цару посланике, мољаше да добије помиловање за зла дела. Не
постигавши ништа тиме, затражи да му се дозволи да у безбедности лично
изађе пред цара. Пошто је цар пристао, он дође и приступи престолу