Page 66 - Zbornik 39
P. 66

66                         Живојин Р. Андрејић                   39/2016

               Топлици градио пре 1166. године, а после 1150. године. Заправо, градио их је
               после окончања рата 1155. године, а пре 1166 године.
                     Евидентна је велика приврженост Стефана Немање култу Богородице.
               Наиме, Немања се стално заветује и заклиње у име Богородице Добротворке;
               богато  је  даривао  манастир  Богородице  Евергетите  (Добротворке)  у
               Цариграду. У овом цариградском манастиру је најмање три пута боравио Свети
               Сава, а према његовом типику је саставио типике за манастире Хиландар и
               Студеницу. Тврди се да је Немања дошао у додир са овим манастиром „под
               оклностима  које  још  нису  довољно  познате“  (Исто,  стр.  186–187).  Дакле,
               може  се  поставити  оправдано  питање  да  ли  је  Немања  имао  прилике  да
               посети овај манастир у Цариграду. Већ постоји тврдња да је Немања после
               предаје у Цариграду, након 1172. године, „смјештен у западном дијелу града
               у манастиру Евергетиде“ (Радић, 2015, стр. 130).
                     Српски извори и писци житија не помињу да је велики жупан Стефан
               Немања  био  у  Цариграду  у  било  ком  својству;  византијски  извори  тврде
               супротно.
                     Никита  Хонијат  говори  о  српско-византијском  сукобу  1168.  године.
               Цар  Манојло  је  кренуо  против  Немање  који  је  „жестоко  нападао  своје
               саплеменике, мачем се обраћао своме роду и не знајући за сопствену меру,
               он  потчињава  Хрватску  и  присваја  власт  над  Котором...  да  одмах  поведе
               необјављени рат и нападне Ромеје... коначно је (Немања) своју сопствену
               главу ставио пред његове ноге ‘висок дужином свом се опружи’ и замоли
               да му се никакво зло не учини“ (Византијски извори IV, 1971/2007, стр. 144-
               147).  Константин  Манасије  описује  победу  цара  Манојла  над  Стефаном
               Немањом, кога је заробио и одвео у Цариград: „Какво уживање нам је, о царе,
               био онај заробљеник у тријумфу, неки врло плећат човек и незграпан
               старац.“ (Исто, стр. 213)
                     Дакле,  Немања  је  стигао  у  Цариград  и  као  заробљеник  приказан  у
               тријумфу Манојла Комнена 1169. године. Стефан Немања је тада био у 56.
               години живота, али је описан као старац. Но, неверство му је опроштено,
               дао је нову заклетву на верност и  вратио се у Србију као вазални владар.
               Међутим, Немања се првом приликом одметнуо од цара. Рат цара Манојла
               против Стефана Немање (1172) описао је и Јован Кинам:
                      „Међутим, када је Белу поставио на власт, цар крену на народ Срба
               намеравајући да им се освети за дрскост. Него, чему се увек чудим, још се
               не беше сва војска сакупила, а цар је, прохујавши кроз неке пусте и врлетне
               пределе, журио са неколико хиљада (војника) у ову земљу да се сукоби са
               архижупаном (Немањом). А овај, иако је са свих страна прикупио безбројну
               савезничку  војску,  прво  побеже  као  да  му  је  страх  душу  опсео.  А  затим,
               пославши цару посланике, мољаше да добије помиловање за зла дела. Не
               постигавши ништа тиме, затражи да му се дозволи да у безбедности лично
               изађе  пред  цара.  Пошто  је  цар  пристао,  он  дође  и  приступи  престолу
   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71