Page 70 - Zbornik 39

70 Живојин Р. Андрејић 39/2016

да пријатељују тек од 1195. године, када је дошао на византијски престо. Исте
године велики жупан Стефан Немања абдицира у корист Стефана Немање II,
зета новога цара.
Поставља се питање када је Стефан Немања II добио титулу
севастократора. Произилази да је ову титулу добио од цара Исака II приликом
женидбе 1191. године, а не од Алексија III. Ако је титулу севастократора и
дао Алексије III, онда је то могло бити тек 1195. Међутим, Ферјанчић је,
позивајући се на Јиречека, сматрао да је титулу севастократора Стефану
Пвовенчаном дао, тек када је дошао на власт, Алексије III Анђео. Ово сматра
стога што је Алексије III титулу севастократора дао свом другом зету Исаку
Комнину тек после доласка на власт (Ферјанчић, 1968, стр. 169).
Зет цара Алексија III је и никејски цар Теодор I Ласкарис (1204–1222),
за кога је била удата Ана – Ангелина (*око 1156. +1212). Доментијан у Житију
светог Саве (1243) износи податак да се као архимандрит Сава 1219. године
обратио цару Теодору Ласкарису као сват: „... подигавши се оде на исток
ка пријатељу своме цариградском цару кир Теодору, званом Ласкару...
цар (га) много дана држао код себе... рекавши (Сава): ‘Скрбно и печално
ми је, цару, јер моја земља нема свога архиепископа... А цар одговоривши
преподобном рече: ‘Са великом радошћу испунићу ти богом саветовану и
богомисаону молбу... Ни један од ових није подобан... осим твога преподобија
и богодароване ти светости’. “ (Доментијан, 1938, стр. 113–114) Сматра
се да се он тако обраћа цару Теодору јер је пашеног његовог брата, краља
Стефана Првовенчаног. Теодосије тврди да је Сава решио „да иде у царски
град Константинов а тада у њему цароваше Теодор Ласкар. И он дочека
Светога с великом нестрпљивошћу, јер беше слушао о њему чији је син... али
му и пријатељ падаше, јер кћи цара Теодора Ласкара би дана за жену
Радославу, сину Стефанову, а синовцу светог Саве. Тога ради он га дочека
с двогубом /двоструком/ чашћу... Цар извести патријарха о молби Светога,
и рече да другога не удостоји да изађе на такво достојанство (архиепископа)
до њега самога који моли.“ (Теодосије, 1997, стр. 131–132)
У науци није прихваћен податак да је Свети Сава „двогуби“ пријатељ
цара Теодора Ласкариса тиме што је његов синовац Радослав био ожењен
неком његовом неименованом ћерком; прихвата се само да су они пријатељи
једино тако што су Стефан Првовенчани и цар Теодор Ласкарис били
пашенози.
Теодор Ласкарис је имао три брака: са Аном – Ангелином Комнина
Анђео; Филипом Јерменком (1214) и Маријом Куртне Анжу (1218). За Теодора
Ласкариса се зна да је имао пет кћери – Марију, која је била удата за угарског
краља Белу IV; Софи, удату за аустријског херцога Фридриха II; Ирину, удату
за будућег цара Јована III Дуку Ватаца; Евдокију, удату за Роберта Куртнеа
и још једну непознатог имена, која је била удата за барона Де Кајеа. Није
искључено да је цар Теодор Ласкарис могао имати и шесту кћер.