Page 63 - Zbornik 39

39/2016 ВЕЛИКИ ЖУПАН СТЕФАН НЕМАЊА.. 63

мира са Србима и удаје Евдокије за Стефана Немању II дошло је, реално је
претпоставити, у присуству угарског краља у неком двору крај реке Саве у
пролеће 1191. године.
Иако је до женидбе Стефана Првовенчаног са Евдокијом дошло у време
власти њеног стрица цара Исака II и његовом одлуком, у житијима се стално
помиње Алексије. Занимљиво је да се у једном византијском извору у вези са
веридбом Стефана Првовенчаног и Евдокије (1191) тврди да су Стефан Немања
и Исак сродници (Византијски извори IV, стр. 246). Изнети су нови аргументи
да је можда до уговарања овог брака дошло још 1186. године (Пириватрић,
2015, стр. 50, н. 15), у сваком случају, и тада са новим царем Исаком II.
Из другог брака са угарском принцезом Маргитом Исак II је имао два
сина и три кћери. Први син, Јован Анђео Калојован (*о. 1203. +1259), био је
ожењен Матилдом Куртне Анжу и са њом је господарио Сремом и Бачком.
Имали су кћер Јовану, будућу српску краљицу Јелену Анжујску. Други син,
Алексије IV, рођен је 1182–1183. Постао је цар 1204. године, када је и убијен
(Андрејић, 2011, стр. 131-132), а Латини заузели Цариград.
Поставља се питање да ли је Стефан Немања као велики српски жупан
1169–1172. године могао бити у Цариграду у време када је византијски
цар Манојло I Комнен добио и крстио сина Алексија II или у време свадбе
Алексија III и Еуфросине Дукене. Доиста, у то време је Немања постао
велики жупан после победе над великим жупаном Тихомиром, својим братом
од стрица (1168–1169).
Први сусрет Стефана Немање са царем Манојлом I Комненом одиграо
се још 1143–1149. године. Немања је дуже време био удеони кнез који је
владао „источном земљом“, односно Топлицом, Расином, Ибром и Рекама. О
томе говоре Стефан Првовенчани и Доментијан у житијима Стефана Немање.
Тако Стефан Немања II Првовенчани каже:
„А кад чу богољубиви цар Манојло из Константиновог града о изврсној
чистоти и смерности и кроткости овога незлобивог, приближив се нишевској
страни, желећи га видети, посла по њ да дође на виђење.
И он, похитав, дође к њему (у Ниш).
А кад га овај угледа, прими га с царском љубављу и пољуби га. И,
задивив се мудрости овога јуноше, одликова га царским достојанство
и различним даровима. И, одвојив му од своје земље, даде му звану
Дубочицу, говорећи:
„Теби буди и потомству твојему по теби у векове, ни с ким у заједници,
ни са мном, ни са сродницима мојим по мени.”
И томе, браћо, нека се не почуди ум ваш што га цареви љубљаху
царском љубављу и што му множаху почасти и дарове. О, драги, нека је знано
свакоме створу да онима који љубе Бога свим срцем све полази за руком.
Јер иако овога Светога љубљаше цар, и он гледаше царске љубави, срце се
његово распаљиваше божанственим огњем како ће угодити Господу и градити