Page 65 - Zbornik 39

39/2016 ВЕЛИКИ ЖУПАН СТЕФАН НЕМАЊА.. 65

Кинам каже: „Он (Јован II Комнен) му (Борису) указа велику почаст и ожени
га неком својом рођаком“ (Византијски извори IV, 1971/2007, стр. 44). Арета
је била кћер царевог брата, севастократора Андроника и Ирине Дука. Арета
Дука Комнен је удата за Бориса око 1130. године и 1131. године су добили
прву кћер Анастасију – Ану, затим још једну кћер и сина Коломана – Кулина.
Манојлова нећака Анастасија – Ана постала је пунолетна 1143. године. Исте
године Манојло је постао цар. У другој половини 1146. године цар Манојло I
Комнен се оженио Бертом – Ирином од Сулцбаха, свастиком немачког владара
Конрада III. Немања је почаствован нижом царском титулом и тако је царски
зет са „царским сном“ добио могућност да дође на престо великих српских
жупана. До уручења царског звања дошло је 1149. године када се цар Манојло
поново обрео у Нишу припремајући се за нови рат против Угарске и Србије,
при чему се Немања ставио на страну Византије а против оца и браће, старије
рођене браће и стричевске браће. После завршених ратова, после 1155.
године, Немања са новом супругом „поче зидати други манастир... великог
архијереја Николе.“ (Андрејић, 2002, стр. 60; Исти, 2010, стр. 32-34; Исти,
2011, стр. 91, 94, 97, 111)
Немања је са другом супругом Анастасијом – Аном имао синове
Немању и Растка и кћер Деву. После предаје власти сину Стефану Немањи
II (Првовенчаном) на црквено-државном сабору у Расу 1195. године, Стефан
Немања се заједно са другом супругом Аном замонашио. Немања се као монах
Симеон запутио у своју задужбину у Студеници, а Ана се као монахиња
Анастасија упутила у свој Богородичин манастир у Расу (данашњи Нови
Пазар) (Сава Немањић, 1997, стр. 28).
Цар Манојло Комнен се обрео у Нишу и 1163. године, када је намеравао
да иде у Београд ради преговора о браку своје ћерке Марије и угарског
принца Беле, брата угарског краља Стефана III. Са њим је био и охридски
архиепископ Јован (Андријан) IV Комнин (1143–1163). Претпоставља се
да је Немања тек те године први пут срео цара Манојла и добио титулу и
Дубочицу. Такође, претпоставља се да је охридски архиепископ Јован
обавестио цара о Немањиним врлинама. После тог сусрета у Нишу, ни
мало не каснећи, Немања је отпочео градњу цркава у Топлици пошто је за
то добио одобрење од архиепископа. У прилог овој хронологији наводи
се велика сличност Немањине маузолејне цркве Св. Николе у Топлици са
црквом Христа Пантократора у Цариграду, маузолејном црквом династије
Комнина, коју је саградио цар Јован II Комнин (1118–1143), брат од стрица
охридског архиепископа Јована (Коматина, 2016, стр. 160). Међутим, као
локални господар Топлице, која је припадала Нишкој епископији, Немања
је био упућен на нишког епископа још од 1130. године, као и на охридског
архиепископа Михајла Максима (пре 1143–1143). У том периоду је на власти
у Византији био Јован II Комнин, а пре 1143. године, када је престао да влада,
саградио је цркву Христа Пантократора у Цариграду. Немања је цркве у