Page 64 - Zbornik 39
P. 64

64                         Живојин Р. Андрејић                   39/2016

               храмове  угодника  светих.  Дошав  (у  Топлицу),  ни  мало  не  задоцнев,  поче
               журно зидати у отачаству својем, у Топлици, храм пресвете Богородице,
               на ушћу реке по имену Косанице. И украсив га свима правима црквеним,
               установи  у  њему  чрначки  збор  са  часним  и  богољубивим  подружјем
               својим, по имену Аном. И предаде јој храм Пресвете (Богородице) да се
               стара о њему по сваком делу и о чрницама које установи у том манастиру
               светом. А она слушаше са сваком послушношћу и добродушношћу, чувајући
               храм  пресвете  Богородице,  предани  јој  овим  нашим  светим  господином.“
               (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 65–66)
                     Од Доментијана дознајемо за још неке детаље о томе када је Стефан
               Немања добио удеону област а потом и земљу од цара Манојла:
                       „Када  је  доспео  до  младићког  реда  и  дотле  да  га  сједине  ка
               законитом  браку,  би  му  дан  део  његова  отачаства,  источна  земља,  и
               живљаше на истоку... гледајући ка Вишњему, ка истоку истока... Када је овај
               Божји  причастник  (Немања)  живео  на  истоку,  источни  цар  цариградски
               даде му део од источне земље свога царства, говорећи: ‘Ово нека је твоје
               и  твојих  чеда  и  њиховог  порода...  Ради  тога  и  овоме  Божјем  човеку  (тј.
               Немањи) би дан део источне стране учини му предслику да ће бити рајски
               уселитељ и житељ вишњег Јерусалима... да и деца његова на истоку приме
               пресавршену  благодат...  Ради  тога  Господ  постави  овога  преподобнога
               оца нашега (Симеона) прво на истоку, и показа га светлијим од сунца... да
               светли... и све своје отачаство...“ (Доментијан, 1938, стр. 224–225)
                     Дакле, Немања је добио своју удеону област од великог рашког жупана,
               свог  оца  Стефана  Вукана  или  стрица  Уроша  I  по  стицању  пунолетства  и
               женидбе  (1127–1130).  У Нишу, око 1149. године, Немања је ступио у савез
               са новим византијским царем Манојлом I Комненом, добио војну византијску
               титулу, жупу Дубочицу у баштину и обећање да ће постати и владар читаве
               земље. Штавише, када се вратио у своје престоно место Топлицу у Топлици,
               Немања је приступио изградњи цркве свете Богородице, а затим је у овом
               новооснованом  манастиру  дошло  до  замонашења  његове  супруге  Ане!
               На основу наших сазнања, у питању је прва Немањина супруга Ана, кћер
               дукљанског краља Ђорђа Бодина. Немања се ћерком Ђорђа Бодина оженио
               1127–1130. године. Са првом супругом Аном имао је сина Вукана и кћер Вуку
               (Андрејић, 2009 а, стр. 31–33; Исти, 2009  б, стр. 154, 156–161; Исти, 2010,
               стр. 32–35; Исти, 2011, стр. 91, 94, 97, 111).
                     Уследила  је  нова  Немањина  женидба  рођаком  византијског  цара
               Манојла (1149). Тако је Немања постао део царске породице и добио подршку
               за добијање врховне власти над Србијом. Немања се оженио Анастасијом –
               Аном, нећаком византијског цара Манојла I Комнена, а ћерком босанског бана
               Бориса Мономах Арпада. Борис је за време боравка у Цариграду, после 1127.
               године, у време рата Византије са Угарском, као претендент на угарски престо,
               ожењен Аретом Дука, сестром од стрица цара Јована II Комнена (1118–1143).
   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69