Page 64 - Zbornik 39

64 Живојин Р. Андрејић 39/2016

храмове угодника светих. Дошав (у Топлицу), ни мало не задоцнев, поче
журно зидати у отачаству својем, у Топлици, храм пресвете Богородице,
на ушћу реке по имену Косанице. И украсив га свима правима црквеним,
установи у њему чрначки збор са часним и богољубивим подружјем
својим, по имену Аном. И предаде јој храм Пресвете (Богородице) да се
стара о њему по сваком делу и о чрницама које установи у том манастиру
светом. А она слушаше са сваком послушношћу и добродушношћу, чувајући
храм пресвете Богородице, предани јој овим нашим светим господином.“
(Стефан Првовенчани, 1988, стр. 65–66)
Од Доментијана дознајемо за још неке детаље о томе када је Стефан
Немања добио удеону област а потом и земљу од цара Манојла:
„Када је доспео до младићког реда и дотле да га сједине ка
законитом браку, би му дан део његова отачаства, источна земља, и
живљаше на истоку... гледајући ка Вишњему, ка истоку истока... Када је овај
Божји причастник (Немања) живео на истоку, источни цар цариградски
даде му део од источне земље свога царства, говорећи: ‘Ово нека је твоје
и твојих чеда и њиховог порода... Ради тога и овоме Божјем човеку (тј.
Немањи) би дан део источне стране учини му предслику да ће бити рајски
уселитељ и житељ вишњег Јерусалима... да и деца његова на истоку приме
пресавршену благодат... Ради тога Господ постави овога преподобнога
оца нашега (Симеона) прво на истоку, и показа га светлијим од сунца... да
светли... и све своје отачаство...“ (Доментијан, 1938, стр. 224–225)
Дакле, Немања је добио своју удеону област од великог рашког жупана,
свог оца Стефана Вукана или стрица Уроша I по стицању пунолетства и
женидбе (1127–1130). У Нишу, око 1149. године, Немања је ступио у савез
са новим византијским царем Манојлом I Комненом, добио војну византијску
титулу, жупу Дубочицу у баштину и обећање да ће постати и владар читаве
земље. Штавише, када се вратио у своје престоно место Топлицу у Топлици,
Немања је приступио изградњи цркве свете Богородице, а затим је у овом
новооснованом манастиру дошло до замонашења његове супруге Ане!
На основу наших сазнања, у питању је прва Немањина супруга Ана, кћер
дукљанског краља Ђорђа Бодина. Немања се ћерком Ђорђа Бодина оженио
1127–1130. године. Са првом супругом Аном имао је сина Вукана и кћер Вуку
(Андрејић, 2009 а, стр. 31–33; Исти, 2009 б, стр. 154, 156–161; Исти, 2010,
стр. 32–35; Исти, 2011, стр. 91, 94, 97, 111).
Уследила је нова Немањина женидба рођаком византијског цара
Манојла (1149). Тако је Немања постао део царске породице и добио подршку
за добијање врховне власти над Србијом. Немања се оженио Анастасијом –
Аном, нећаком византијског цара Манојла I Комнена, а ћерком босанског бана
Бориса Мономах Арпада. Борис је за време боравка у Цариграду, после 1127.
године, у време рата Византије са Угарском, као претендент на угарски престо,
ожењен Аретом Дука, сестром од стрица цара Јована II Комнена (1118–1143).