Page 71 - Zbornik 39

39/2016 ВЕЛИКИ ЖУПАН СТЕФАН НЕМАЊА.. 71

Сматра се да је женидба Стефана Првовенчаног Евдокијом и потом
промена на византијском престолу 1195. године – када је цар постао Алексије
III– убрзали промену на великожупанском престолу Рашке. Велики жупан
Стефан Немања је на црквено-државном сабору у престоном Расу предао
власт не најстаријем сину Вукану, већ најстаријем сину из другог, актуелног,
брака. Стефан Немања се са супругом Аном замонашио на Лазареву суботу,
25. марта 1195. године по старом календару. Власт је предао у епископалној
цркви Св. Петра у престоном Расу сутрадан, на Цвети, 26. марта (Андрејић,
2010, стр. 45). Својом златном булом Алексије ће свом пријатељу, монаху
Симеону, и његовом сину Сави дати опустели грчки манастир Хиландар на
Светој гори, који ће они обновити уз обилату помоћ великог жупана Стефана
Немање II.
Стефан Немања, монах Симеон, умро је 12. фебруара 1199. године, а
Алексије III Анђео је изгубио власт 1203. године. Побегао је из Цариграда,
прешао у Малу Азију и покушао да преузме власт од никејског цара Теодора
I Ласкариса. Заробљен је и замонашен у неком никејском манастиру, а 1211.
године умире. Сматра се да је Евдокија изгнана са српског двора у Расу 1201.
године (Анастасијевић, 1994, стр. 8; Андрејић, 2011, стр. 131–132). Међутим,
пре ће бити да је Евдокија изгнана после пада са власти њеног оца, 1203.
године. Чим је стигла у Цариград, Евдокија се 1204. године преудала за цара
Алексија V Дуку Мурзуфла, рођака цара Алексија III. Исте године, Мурзуфло
ће бити ослепљен од таста Алексија III, а потом убијен од Латина, који ће
заузети Цариград. Евдокија се удаје по трећи пут, сада за Лава Згура. Пре
тога је Комнина, њена ћерка из првог брака, била удата за Димитрија Згура,
господара Арбане (Анастасијевић, 1994, стр. 46). Стефан II Немања се по
трећи пут оженио, сада непознатом рођаком бугарског цара Калојана Асена
и са њом ће имати синове Владислава (1206), будућег краља, и Предислава,
будућег архиепископа Саву II (1208).
Стефан Немања II и Евдокија Дука су добили сина Радослава 1192.
године и кћер Комнину око 1194. године (Андрејић, 2011, стр. 97). После
очеве смрти (1228), Радослав је постао српски краљ потписијући се мајчиним
презименом Дука. Сачуван је златан прстен за који се сматра да је веренички
прстен краља Радослава: „Ово је веренички прстен Стефана, изданка лозе
Дука, те стога, Ано из рода Комнина у руке га прими.“ Прстен је настао 1219–
1220. године (Милошевић, 1980, стр. 56, бр. 220; Баришић, 1978, стр. 264).
Радослава је отац покушао да ожени 1216. године Теодором, ћерком епирског
деспота Михајла Анђела а синовицом солунског цара Теодора I Анђела. До
овог брака није дошло због противљења цркве јер су „Радослав и Теодора били
у крвном сродству седмог степена“ (треће и четврто колено). Тврди се да је
нека непозната сестра Стефана Немање II била удата за Манојла, трећег брата
епирских Анђела. Ова забрана се може разумети пошто је Радослављева мајка
Евдокија преко своје мајке Еуфросине била из рода Дука као и Зое (?) Дука,