Page 69 - Zbornik 39
P. 69
39/2016 ВЕЛИКИ ЖУПАН СТЕФАН НЕМАЊА.. 69
„И у овога цара (Алексија) беше и трећа кћер, по имену Евдокија.
Док је њен родитељ бежећи пред Андроником био код Измаелићана и
потуцао се по Палестини, очев брат Исак даде је Стефану, једном од
синова Немање, који беше владар Трибала. Међутим, оставши на власти
мало времена, пође на гору Папикион и повуче се у усамљенички живот.
А син му Стефан, имајући Евдокију као сунаследника очинске
власти, поживе доста година и доби с њом децу. Али време које са собом
доноси промене и непрестано ствара друкчије прилике, нарушава ранију
слогу и јединство не дозвољавајући да њихова веза остане непомућена до
последњег даха, што се код разборитих супружника сматра испуњењем
људске среће. Он је жену оптуживао због претеране похотљивости, док
је она мужу пребацивала да је од саме зоре пијан и да не пије воду из свог
пехара и да потајно туђи хлеб једе (чини прељубу). И како је она неслога
бивала све јача, Стефан смисли и изведе једно варварско дело. Послуживши
се измишљотином, а можда и истину говорећи, да је Евдокија ухваћена
у прељуби, нареди да се с ње свуче сво одело, оставивши јој само оно
најнужније остало покривено, и тако нечасно пусти је да иде куда жели.
Противећи се оваквом заиста нечасном и грубом поступку и преоштрој
казни, брат Вукан прекори брата због ове нечовечности и замоли га да
утиша бес и да мало попусти имајући пред очима високо порекло Евдокијино,
а истовремено да мисли на самог себе како не би изашао на рђав глас због
срамотних дела. Не успевши да убеди човека тврде и неумољиве нарави, он
сам указа Евдокији сву потребну пажњу и отпреми је уз достојну пратњу
у Драч. Кад њен отац сазна шта се догодило, посла покривену носиљку,
накит и остале царске украсе те прими кћерку у кућу.“ (Византијски извори
IV, 1971/2007, стр. 164-166).
Због нетачног превода сматрало се да је Евдокија изгнана због неверства,
али тачан превод тврди да је била је „шугава“. Било како било, неверство или
болест, био је само вештачки повод, а главни разлог је, заправо, политички.
Пошто је била угрожена власт Стефана Немање II, одлучио је да се удаљи од
Византије и приближи католичком свету (Ласкарис, 1990, стр. 25-31).
У науци је прихваћено мишљење да је Стефан Немања оженио сина
Стефана Немању II после пораза у бици на Морави против цара Исака II
Анђела (1190). На основу најновијих сазнања, Стефан Немања II је рођен
1146–1150. године. Неком непознатом властелинком је ожењен 1166–1170.
године и нема података о њиховој деци, ако су их уопште и имали. Када је
ожењен Евдокијом Анђео (1191), Немања II је имао око 40 година, а Евдокија
је ступила у брак са 16 година. Велики жупан Стефан Немања је био у 77.
години живота, а царев брат Алексије III је имао око 54 године (Андрејић, 2011,
стр. 131–132). Ето како је и када Стефан Немања постао пријатељ грчког цара
Алексе. Заправо, цар Исак II је удао своју синовицу Евдокију, а не њен отац
Алексије, који је био у прогонству. Алексије и Немања су могли као владари