Page 59 - Zbornik 39

Живојин Р. Андрејић УДК 94:327(497.11:495.02)”11”
Центар за митолошке студије Србије 321.17:929 Стефан Немања
Рача – Крагујевац

ВЕЛИКИ ЖУПАН СТЕФАН НЕМАЊА –
ПРИЈАТЕЉ И СВАТ
ЦАРА ГРЧКОГ КИР АЛЕКСЕ

Сажетак: Полазећи од тврдње из златописаног натписа Светог Саве
на прстену тамбура Богородичине цркве у Студеници да је велики
жупан Стефан Немања „сват“ извесног византијског цара „Алексе“
и чињенице из житија да је Немања „пријатељ“ цара Алексија (III)
Анђела, с обзиром да се Стефан Првовенчани оженио Евдокијом,
његовом ћерком (1191), а повезујући све са византијским изворима о
боравцима великог жупана у Цариграду који су, на основу наше анализе,
били 1169. и 1172. године, у раду се антиципира да је велики жупан
Стефан Немања био сват – сведок на крштењу сина цара Манојла
Комнена, Алексија II Комнена, или стари сват на свадби Алексија
III и Еуфросине Каматарисе 1172. године. У раду се, у вези са овим
сазнањима, упозорава на већ успостављене тезе да се Стефан Немања
у свом другом браку ородио са владарском кућом Комнина, 1143–1146.
године, женидбом са Анастасијом – Аном Комнен Дукеном Мономах,
ћерком бана Бориса Мономах Арпада, сестричином византијског цара
Јована II Комнина, при чему је у Нишу од цара Манојла I добио и царску
титулу.

Кључне речи: велики жупан Стефан Немања, краљ Стефан Немања
Првовенчани, Манојло I Комнин, Алексије III, Евдокија Анђео Комнин,
царски зет, царски пријатељ, сват цара Алексија

О великом српском жупану Стефану Немањи као „свату“ извесног
византијског цара Алексе – Алексија дознало се по откривању златописаног
натписа на прстену тамбура Богородичине цркве манастира Студенице, за
кога се сматра да је настао 1208–1209. године (Мандић, 1956 а, стр. 39, цртеж
2). О овом натпису се и касније писало у смислу књижевног и сликарског
ауторства јеромонаха Саве Немањића (Мандић, 1956 б, стр. 81–88; Исти, 1966,
стр. V; Николић, 1987, стр. 37–73; Ђурић, 1994, стр. 277; Чанак–Медић, 1986,
стр. 80; Петровић Д. Р. 1999, стр. 18–21; Суботић, Миљковић, Шпадијер, Тот,
2015, стр. 44). Нема сумње, аутор натписа је јеромонах Сава, најмлађи син
великог жупана Стефана Немање: