Page 130 - Zbornik 39
P. 130

130                            Senad Ganić                       39/2016

               proizvod prožimanja kultura. Profesor Davutoglu (Ahmet Davutoğlu) o tome go-
               vori na sledeći način:

                     „Modernost je proizvod istorijskog procesa sa središtem u Evropi; a globalizacija
               neizbežno nosi elemente koji će u tok istorije ponovo uključiti sve potencijale čovečan-
               stva, na čelu s Azijom. Činjenica da je Mesnevija jedna od najprodavanijih knjiga u SAD,
               da je islam u mnogim zemljama Zapada postao druga velika religija, da je počeo brzi
               uspon klasičnih vrednosti indijske i kineske civilizacije, zahtevaće novu civilizacijsku
               sintezu i otvaranje, a ne samo civilizacijski sukob, kao što je to predvideo Hantington“. 53


                     Verujemo da je ova rasprava kojom smo se bavili pomogla da se problem
               koji smo želeli da predstavimo barem bolje razume, ako već nije uspela da dâ
               odgovore na mnoga pitanja koja se nužno otvaraju. U svakom slučaju, rasprava je
               pokušala da skromno udovolji elementarnom uslovu bilo kakve istine o društvu,
               utkanom u peremptornom pravnom načelu: audiatur et altera pars.
                     To što smo u ovoj raspravi opet, posebnu pažnju posvetili Osmanskom car-
               stvu i u njemu, Novom Pazaru, za cilj nije imalo da pretenciozno postavi jedan,
               danas zapravo potcenjeni i neopravdano zapostavljeni grad, kao egzemplar glo-
               balnih odnosa civilizacija. Naprotiv, ideja je bila, da se upravo kroz primere koji
               su nam najbliži, a samim tim i najshvatljiviji, ali i još više, primere koji su životni
               te stoga i delatni u savremenom trenutku, i koji i danas pod drukčijim upravama i
               pravnim tradicijama, dodatno podupremo tvrdnju da je kulturno prožimanje mo-
               guće. I to, uprkos sve češćim glasovima sa Zapada kojima se želi dokazati suprot-
               no. Konačno, smatramo da se razumevanje mulitikulturalizma, a to je uvek bio i
               susret pravnih tradicija, i ne može objasniti samo iz perspektive globalnih odnosa
               između Istoka i Zapada. Ako se taj isti odnos ne razume iz konteksta područja i
               mikro prostora na kome se on, uz sve krize, događa i danas, onda se on i ne može
               valjano spoznati. Takva spoznaja je nedostatna.



                     Literatura:

                 1.  Slavka Bakračević  “Od kasabe do grada” u: http://www.politika.rs/scc/clanak/, članak u listu
                     Politika od 15. 06. 2010.
                 2.  Đorđe Bubalo (priređivač), Dušanov zakonik, Zavod za udžbenike-Službeni glasnik, Beo-
                     grad, 2010.
                 3.  Emir Ćorović, Senad Ganić, Ajsela Ćorović, „Pravni položaj šerijatskih sudova u Kraljevini
                     SHS/Jugoslaviji, Novopazarski zbornik, 34/2011. (185-196.)
                 4.  Časopis „Delo“, od 01. 01. 1914. godine.
                 5.  Ahmet Davutoglu, Strategijska dubina, Službeni glasnik, Beograd, 2014.
                 6.  Dimitrijević Vojin, Račić Obrad, Đerić Vladimir, Papić Tatjana, Petrović Vesna, Obradović
                     Saša, Osnovi međunarodnog prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2005
               53   Ahmet Davutoglu, Strategijska dubina, Službeni glasnik, Beograd, 2014, str. 500.
   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135