Page 129 - Zbornik 39

39/2016 PRILOG RASPRAVI O DOPRINOSU ISLAMA.. 129

u svetu. Možda je razlog tome, što je predominatan procenat muslimanskog sta-
novništva na Balkanu pripadao, a i danas je tako, autohtonim, domicilnim balkan-
skim etnicitetima i narodima. To dokazuje i činjenica da je verska tolerancija,
50
uz povremene i, nažalost ozbiljne poremećaje, na nekadašnjim jugoslovenskim
prostorima, baštinjena na specifičan način za vreme svih Jugoslavija. Na slične
51
primere suživota i tolerancije između domicilnih i autohtonih, naročito pravoslav-
nih hrišćana i muslimana nailazimo i drugde u svetu.
Naravno da se, rasvetljavajući tradiciju verske tolerancije u islamu, ni na
koji način ne želi idealizirati niti pojednostaviti slika istorije odnosa hrišćana i
muslimana u Evropi, a naročito ne na balkanskim prostorima, jer ona je mnogo
kompleksnija, i na momente, bolnija za obe strane. Na ovaj način se ne želi idea-
lizirati ni slika islamskih vladavina iz prošlosti, što smo već napomenuli. Naročito
u odnosu na to, kakvo se poimanje može izvući iz ovog kratkog osvrta.
Želja je bila ukazati na prisustvo zavidnog nivoa verske tolerancije,
te doprinosa islamske pravne kulture univerzalnoj pravnoj misli uopšte. No,
tolerancija ipak još uvek ne znači i jednakost, te u tom smislu, na ovom mestu i ne
želimo da tvrdimo da su hrišćani ili drugi monoteisti u islamskim upravama bili
izjednačeni sa muslimanima. Već smo na jednom mestu u ovom radu istakli da nisu.
Nama zapravo i nije cilj da se na ovom mestu bavimo pitanjima koja su u nauci nes-
porna. Cilj nam je da pokušamo da iz prošlosti koja nas očito previše opterećuje, jer
je često zasnovana na jednostranim i preteranim prikazima, izvučemo barem neke
benefite. Jer, čak i ovako nedostatan, ovaj prikaz je smatramo dovoljan da ukaže na
činjenicu, da je moguće pronaći formule koje mogu obezbediti suživot kultura u
Evropi. Zato ovde odbacujemo argumente onih, koji su, čini nam se, unapred kre-
irane teze o nepomirljivosti islamske i hrišćanske civilizacije, popeli na pijedestal
naučnih i bespogovornih istina, koje se danas obrazlažu već izrabljenim Hantingto-
novim (Samuel Huntington) izrazom “sukoba civilizacija – Clash of Civilizations”.
Želja nam je bila takođe, da još jednom ukažemo na arogantnu, i nauč-
no apokrifnu logičku pogrešku u iskazu, da su u Evropi, kako je to 1946. isticao
Vinston Čerčil (Winston Churchill) u govoru u Cirihu: “izvori hrišćanske vere i
hrišćanske etike”. Evropa je kolevka modernosti, ali je taj proces uvek bivao
52

50 U ovom periodu se još uvek ne može govoriti o jasno definisanim nacijama u Evropi. Većina je
saglasna u tome, da je moderni princip nacionalnosti nastao i razvijao se u 19. Veku, koji je i bio period
stvaranja nacija i nacionalne svesti. Do tog trenutka, države su bile „organizovane i priznavane na
osnovu principa i pravila koji su poticali iz ranijih vremena, naročito iz ere feudalizma kada je vrhovna
vlast, odnosno monarh, stajao na čelu države sastavljene od pripadnika različitih lingvističkih, verskih i
etničkih grupa ne pozivajući se pri tom na tvorevinu koja bi se kasnije mogla nazvati nacija“; Preuzeto
iz: Senad Ganić, Praktikum za međunarodno javno pravo-teorija i praksa, op.cit., str. 178.
51 Videti: Emir Ćorović, Senad Ganić, Ajsela Ćorović, „Pravni položaj šerijatskih sudova u
Kraljevini SHS/Jugoslaviji, Novopazarski zbornik, 34/2011, str. 185-196.
52 http://www.churchill-in-zurich.ch/en/churchill/en-churchills-zurcher-rede/, pristup na dan, 11. 09. 2017.