Page 128 - Zbornik 39

128 Senad Ganić 39/2016

tiv ističe Arnold; „ovo je praćeno široko raširenom apostazijom od hrišćanstva, i
to toliko, da se činilo da je hričanstvo kao takvo, meta muslimanskih osvajanja.
Od tada, hrišćani doživljavaju mač kao alatku islamskog učenja“. 47
Uprkos ovim crno-belim predsatavama koje stižu za Zapada, liberalan pri-
stup u odnosima sa drugim religijama omogućio je viševkovnu multikulturalnost
muslimanskih društava, naspram evropske viševekovne isključivosti toga vreme-
na. Ipak, baviti se svim aspektima osmanske vladavine te blagotvornim efektom
brojnih islamskih principa na humanizaciju pravne misli uopšte, bilo bi izvan
okvira ovoga rada, koji ipak, nema tako velike pretenzije. Pa ipak, cilj nam jeste
da ukažemo na činjenicu, da su u periodu od nekoliko vekova Novi Pazar ali i širi
prostori koji su ulazili u okviru evropskih teritorija Osmanskog carstva, bili deo
naprednog pravnog sveta i, za to vreme, napredne pravne civilizacije unutar koje
su se, kao autohtone, sa manje ili više prava, ali ipak relativno zaštićene, susretale
sve monoteističke religije sveta.

Umesto zaključka: ima li multikulturalnost budućnost?

U prethodnim redovima pokušali smo da u kratkim crtama ukažemo na
neke važne aspekte tradicije islamskih uprava iz prošlosti koji su, čini se, u zapadnoj
literaturi često zanemarivani ili svesno drugačije predstavljani. To i nije toliko čud-
no, naročito ako se uzme u obzir činjenica, da je sve ono što je vezano za prisustvo
islama u Evropi, zapravo skopčano sa činjenicom da je, u očima velikog broja Evro-
pljana, reč o još jednom, na određeni način, tramutaičnom susretu. Susretu koji je
na već pomenuti način, raskošnim, ali i zloslutnim rečima opisala i književnost na
Balkanu. Bio je to susret dva različita religiozna verovanja, a kada razlozi postanu
48
verski, oni su, kako se ističe, osuđeni na trajanje. O tome, koliko je sve što je vezano
za religiju osetljivo govori i Djurant (Will Durant), i to na sledeći način:

„Ništa, osim hleba, nije tako dragoceno ljudskom rodu kao njegova religiozna ve-
rovanja; jer čovek ne živi samo od hleba, već i od vere koja mu daje nadu. Zbog toga on sa
najdubljom mržnjom dočekuje one koji ugrožavaju očuvanje njegove vere“. 49

Pa ipak, nakon traumatičnog susreta, islam i hrišćanstvo su, naročito na
Balkanu uspevali da pronađu modus vivendi zajedničkog suživota kao retko gde

47 Ibid., 280.
48 „Luna i krst, dva strašna simvola –njihovo je na grobnice carstvo. Sljedovat im rijekom krvavom
u lađici grdna stradanija, to je biti jedno ili drugo”, toliko su citirani stihovi koje Petra Petrovića
Njegoša u čuvenom Gorskom Vijencu; http://www.institut-genocid.unsa.ba/pdf/GORSKI%20
VIJENAC.pdf, pristup na dan 11. 10. 2017.
49 Vil Djurant, Istorija civilizacije-doba vere, prvi deo, op.cit., str. 413.