Page 31 - Novopazarski Zbornik 36
P. 31
НЗ 36/2013 НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА 31
ница да су султани издавали повеље о трговини Дубровчанима. Једну та-
кву повељу потписао је Султан Мехмед II Освајач, 7 јула 1463. године на
Сјеници. Исти султан је, 6. новембра 1469. године, у Новом Пазару примио
70
дубровачке поклисаре који су му донели 5000 дуката харача. Развој Новог
Пазара најбоље илуструју подаци о броју домаћинстава, којих је 1468/9. го-
дине било 369 (175 муслиманских и 194 хришћанских), да би тај број 1604.
године порастао на 433 домаћинства у 22 махале (377 муслиманских и 56
хришћанских). 71
Према подацима турског пописа из 1604. године, подручје данашњег
града Новог Пазара сачињавале су 22 махале, а „Сами Нови Пазар, припада
Расу“, Нови Пазар је тада територијално припадао нахији Рас која је била у
саставу Босанског санџака. 72
Током средњег века и тзв. турског периода, сви трансферзални путе-
ви Балканског полуострва полазили су од јадранске обале, од ушћа Неретве,
Дубровника, Котора и Скадра. Ови путеви су се у Нишу или Скопљу спаја-
ли са главним балканским уздужним путевима и водили даље до Цариграда
или Солуна. Везу Јадрана и унутрашњости Србије одржавала су три главна
пута: Дубровачки, Босански и Зетски и сви су пролазили преко новопазарске
територије. Дубровачки пут је у средњем веку имао велику важност, не због
најповољнијег географског положаја, већ због успешно обављане караван-
ске трговине. Дубровчани су овај пут називали „Via di Nouo Pasaro“ и он је
представљао главну артерију за њихове караване. Овај пут је полазио из
73
Дубровника и преко Требиња, Гацка, Фоче, Пљеваља и Пријепоља, долазио
до Сјенице Одатле је ишао трасом римског пута, тј. на Шарски крш и даље
обронцима Голије до Суве Ћуприје. Током 16. и 17. века на овој деоници тра-
са је измењена и пут је од Сјенице ишао на Дугу Пољану и одатле долином
реке Људске. У току летњих месеци је и даље коришћен стари пут који је
називан „камени пут“ или „пут брдима“.
Долином Људске пут је водио до Трговишта, односно данашњег Па-
заришта. У Трговишту су Дубровчани имали своју колонију, трговачке радње,
а ту су седели и дубровачки посланици. Од Трговишта, касније Новог Пазара,
Дубровачки пут је настављао преко Рогозне и долазио до Ибра, пео се на Ко-
паоник чијим се источним падинама спуштао у Топлицу, односно Прокупље
и настављао за Ниш и Цариград. Ова деоница пута је у народу позната и као
74
Цариградски друм, вероватно због тога што се овај крак пута спајао са правим
70 Д. Премовић-Алексић, Неколико средњовековних повеља и писама писаних у Сјеници,
Дугој Пољани, Глухавици, Трговишту и Новом Пазару, НПЗ 6/1982, 173, 174.
71 Х. Чар-Дрнда, нав. дело, 83, 85.
72 S. Buzov, Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II, Sarajevo, 2000, 207–220.
73 С. Димитријевић, Дубровачки каравани у јужној Србији, 96.
74 П. Ж. Петровић, Рашка, антропогеографска проучавања I, Београд 1984, 52–56.