Page 31 - Novopazarski Zbornik 36
P. 31

НЗ 36/2013   НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА                    31

               ница да су султани издавали повеље о трговини Дубровчанима. Једну та-
               кву повељу потписао је Султан Мехмед II Освајач, 7 јула 1463. године на
               Сјеници. Исти султан је, 6. новембра 1469. године, у Новом Пазару примио
                                                                         70
               дубровачке поклисаре који су му донели 5000 дуката харача.  Развој Новог
               Пазара најбоље илуструју подаци о броју домаћинстава, којих је 1468/9. го-
               дине било 369 (175 муслиманских и 194 хришћанских), да би тај број 1604.
               године порастао на 433 домаћинства у 22 махале (377 муслиманских и 56
               хришћанских). 71
                      Према подацима турског пописа из 1604. године, подручје данашњег
               града Новог Пазара сачињавале су 22 махале, а „Сами Нови Пазар, припада
               Расу“, Нови Пазар је тада територијално припадао нахији Рас која је била у
               саставу Босанског санџака. 72
                      Током средњег века и тзв. турског периода, сви трансферзални путе-
               ви Балканског полуострва полазили су од јадранске обале, од ушћа Неретве,
               Дубровника, Котора и Скадра. Ови путеви су се у Нишу или Скопљу спаја-
               ли са главним балканским уздужним путевима и водили даље до Цариграда
               или Солуна. Везу Јадрана и унутрашњости Србије одржавала су три главна
               пута: Дубровачки, Босански и Зетски и сви су пролазили преко новопазарске
               територије. Дубровачки пут је у средњем веку имао велику важност, не због
               најповољнијег географског положаја, већ због успешно обављане караван-
               ске трговине. Дубровчани су овај пут називали „Via di Nouo Pasaro“ и он је
               представљао главну артерију за њихове караване.  Овај пут је полазио из
                                                               73
               Дубровника и преко Требиња, Гацка, Фоче, Пљеваља и Пријепоља, долазио
               до Сјенице Одатле је ишао трасом римског пута, тј. на Шарски крш и даље
               обронцима Голије до Суве Ћуприје. Током 16. и 17. века на овој деоници тра-
               са је измењена и пут је од Сјенице ишао на Дугу Пољану и одатле долином
               реке Људске. У току летњих месеци је и даље коришћен стари пут који је
               називан „камени пут“ или „пут брдима“.
                      Долином Људске пут је водио до Трговишта, односно данашњег Па-
               заришта. У Трговишту су Дубровчани имали своју колонију, трговачке радње,
               а ту су седели и дубровачки посланици. Од Трговишта, касније Новог Пазара,
               Дубровачки пут је настављао преко Рогозне и долазио до Ибра, пео се на Ко-
               паоник чијим се источним падинама спуштао у Топлицу, односно Прокупље
               и настављао за Ниш и Цариград.  Ова деоница пута је у народу позната и као
                                             74
               Цариградски друм, вероватно због тога што се овај крак пута спајао са правим


               70  Д. Премовић-Алексић, Неколико средњовековних повеља и писама писаних у Сјеници,
                   Дугој Пољани, Глухавици, Трговишту и Новом Пазару, НПЗ 6/1982, 173, 174.
               71  Х. Чар-Дрнда, нав. дело, 83, 85.
               72  S. Buzov, Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, sv. II, Sarajevo, 2000, 207–220.
               73  С. Димитријевић, Дубровачки каравани у јужној Србији, 96.
               74  П. Ж. Петровић, Рашка, антропогеографска проучавања I, Београд 1984, 52–56.
   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36