Page 33 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА 33

Анжујска да би постала жена краља Уроша I. По предању, на тој деоници
пута, а по налогу краља Уроша, засађени су јорговани у част краљице Јелене.
И данас се овај део долине Ибра назива Долина јоргована.
До Новог Пазара су долазили и други путни правци, али они нису
имали већи значај за размену добара и идеја.
Током 18. века Дубровачки пут почео је да губи своју трговачку уло-
гу, да би је сасвим изгубио у другој половини 19. века. Тада, а посебно после
Првог српског устанка 1804. године, његову улогу преузео је Босански пут,
јер је трговина из Солуна и Скопља према северу морала да заобиђе по-
буњену Србију и да скрене преко Новог Пазара за Сарајево. На заузимање
француске владе, после енглеске блокаде њене трговине 1812. године, Турци
су оправљали Босански пут и поред њега подигли многе караван-сараје и
мензулане (поште).
Мрежу средњовековних путева могуће је реконструисати на основу
записа многобројних путописаца који су пролазили кроз наш крај. Ламбер-
тово посланство 1530. године; исте године Бенедикт Курипешић бележи да
се у долини између Карвасалије и Бањске реке на Рогозни испира злато и
сребро; Ногарлово посланство 1531; Шепер 1533; Рамберт 1533; Катарин
Зено 1550; Павле Контарини 1580; Лефевр 1611; Папски изасланик Урбан
78
Чери, 1680. године, помиње дубровачку колонију у Новом Пазару, а Миха-
ило Луиђи Муцио, 1690. године, бележи да Дубровчани у овом граду имају
цркву и капелана. М. Кабоге 1706; Ф. Пухвиљ 1807; Ами Буе 1836; Ф. Јукић
79
1852; А. Гиљфердинг 1857. године. 80
Најчешће помињани путописац који је прошао, не само кроз Нови
Пазар крајем 1660. године, него кроз многе балканске градове и пределе,
свакако је Евлија Челеби.
По Евлијином запису Нови Пазар је тада имао 40 до 50 махала, 23
џамије са најстаријом Алтун-алем џамијом, за Гази Иса-бегову џамију, која
се налазила на Житном тргу, забележио је да подигнута на темељима неке цр-
кве. Град је имао 11 месџида (мањих муслиманских богомоља) и пет медреса
(верских школа), две текије, три мусафирхане — куће специјално одређене
за путнике намернике у којима се добијала бесплатна храна и преноћиште,
знатан број ханова — Франачки, Сарајевски, Ужички, Муртезагин хан, који је
имао и кафану и Чорбаџијин хан који је био и безистан — наткривена тржни-
ца вароши, два сараја, седам српских и латинских цркава, два хамама, већи
број излетишта, 10.000 дунума винограда, 48 врста јабука и 35 врста крушака.

78 Р. Самарџић, Београд и Србија у делима француских савременика XVI–XVII века, Бео-
град, 1961.
79 К. Н. Костић, Наши нови градови на југу, Београд, 1922, 28.
80 Исти, 31–32; А. Ф. Гиљфердинг, Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији, Са-
рајево 1972. 123–132.