Page 35 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА 35

вљан је у истом рангу са Београдом, Нишом или Ужицама и није га тешко
наћи у било ком лексикографском делу 18. и прве половине 19. века. Све до
краја 18. века у овим издањима, то је „турски главни град“ у Србији, а по-
четком 19. века то је „трговачки центар“, „главни град“ једног санџака или
главни град у „турској Србији“. 84
Непосредно пред окупацију Босне и Херцеговине, Нови Пазар је био
знатна трговачка варош. Трговачке везе је одржавао са Скадром и Дубров-
ником где је извозио вуну, восак и коже. У трговини колонијалном робом
посредовао је између Солуна и Сарајева, а трговао је стоком и са Србијом.
Босанско-херцеговачки устанак 1875. године завршен је Берлинским конгре-
сом 1878. године, по чијој Одлуци је окупирана Босна и Херцеговина и тиме
прекинуте скоро све везе Новог Пазара са Сарајевом, а трговина од које се
живео, потпуно је престала. Окупирани су и Пљевља, Прибој и Пријепоље,
али су у тим местима остале и турске војне снаге. 85
Аустроугарска није одустала од окупације целог Новопазарског сан-
џака и у том правцу је планирала да железничким колосеком повеже своју
територију, односно Босну и Херцеговину, са југом и истоком Балканског
полуострва, са Солуном и Цариградом. Турска је 1869. године усвојила про-
јекат о изградњи санџачко-босанске пруге која би ишла од Цариграда, преко
Једрена, Скопља, Приштине и Новог Пазара за Сарајево и даље за Аустро-у-
гарску. О изградњи железнице, и уопште о значају Новог Пазара у то време,
говори и Шарл Иријарт у свом путопису: „Успут треба напоменути да је та
новопазарска равница која повезује покрајине Румелију и Босну, стратегиј-
ски кључ овога дијела Турске; зато ће Нови Пазар играти тако велику улогу
у устанку 1875. и 1876. године и у садашњем рату између Турака и Срба.
Турска влада је, уосталом, хтјела да од тог места направи главни чвор желе-
зничке мреже на сјеверозападу царевине“. 86
У Бечу је почетак изградње железнице од Сарајева до границе са
Санџаком објављено новембра месеца 1900. године. Деоница од Сарајева до
Увца завршена до 1906. године, а следеће године од турског султана тражена
је дозвола за трасирање деонице од Увца до Митровице. Трасирање је својом
ирадом, у јануару 1908. године, султан и одобрио. Међутим, новопазарска
железница никада није изграђена. 87
Град је растао и развијао се захваљујући институцији вакуфа — за-
вештања, која ни у једној религији и ни у једном друштву није одиграла

84 Ђ. Костић, Нови Пазар у изворима на немачком језику, НПЗ 21/1997, 67–73.
85 Е. Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Бео-
град, 1979, 31.
86 Šarl Irijart, Bosna i Hercegovina — putopis iz vremena ustanka 1875–1876, Sarajevo, 1981, 9.
87 С. Јоановић, Новопазарски санџак 1878–1900, III поглавље, Народноекономски односи
у Новопазарском санџаку и његов трговинскополитички значај за Аустро-угарску, НПЗ
9/1985, 141–146.