Page 30 - Novopazarski Zbornik 36

30 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

друго име Рас, домова: муслиманских 175, кршћанских 194, неожењених 28,
удовица 7; Приходи шехера са испенџом: 11.874“. Дубровчани су и даље има-
63
ли своју колонију на чијем челу је 1461. године био Францус де Гор. Важност
положаја на раскршћу путева — босанског преко Пештери и дубровачког пре-
ко Тутина — а и оближњем руднику гвожђа на Глухавици, кога су Турци за-
узели још 1396. године, омогућили су просперитет и старог и новог насеља.
На простору на ком се данас налази Нови Пазар, пре његовог осни-
вања постојала су насеља Парице и Поток, која су касније постала саставни
делови града. Турски војсковођа Иса-бег Исаковић је на ушћу Јошанице у
64
Рашку подигао хамам, 56 трговачких радњи, караван сарај, а затечену цркву
претворио је у џамију, чиме су ударени темељи новом граду. Име Новог Па-
65
зара први пут је записано у једном дубровачком документу из 1461. године.
Документ се односи на подношење кривичне пријаве за крађу робе из куће
дубровачког трговца Дамјана Соркочевића у „Новом Пазару у Србији, у ме-
сту под турском влашћу“. Убрзани развој града се огледа и у чињеници да
66
је он већ око 1470. године постао судско-административни центар вилајета,
који се под именом Јениџе-и Пазар први пут јавља 1477. године, а од 1485.
године Нови Пазар је центар и вилајета и кадилука. 67
Новоосновани град се брзо развијао захваљујући, пре свега, свом
географском положају и близини рудника на Рогозни, Голији и у Глухавици.
Налазећи се у централном делу Балканског полуострва Нови Пазар је био
раскрсница скоро свих путева којима се одвијала трговина између Истока и
Запада. Пут који је из Приморја долазио у долину Лима и настављао преко
Сјеничко-пештерске висоравни и Новог Пазара представља једини пролаз
који све до данашњих дана води са западног у источни део Балканског по-
луострва. Овом трасом је пролазио чувени Дубровачки пут, а њему се на
територији Сјенице прикључивао и Босански пут који је долазио из Сараје-
ва, и који је у турско доба био главни унутрашњи пут којим су непрестано
пролазили каравани. Дубровчани су овај пут називали „Via di Nouo Pasaro“
68
и он је представљао главну артерију за њихове караване. 69
Да је трговина била посебно значајна за економски просперитет, не
само појединих градова, већ и Османског царства у целини, говори и чиње-

63 Х. Чар-Дрнда, Оснивање Новог Пазара и његов развитак до краја XVI столећа, НПЗ
8/1984, 77.
64 H. Šabanović, Krajište Isa-bega Isakovića — zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo
1964, 43, 54.
65 Евлија Челеби, нав. дело, 265; Х. Чар-Дрнда, нав. дело, 78.
66 Oригинални документ се налази у Historijskom arhivu Dubrovnika, Lamenta de foris, vol.
35. F 61 , копија из документације Историјског архива у Новом Пазару.
в
0
67 H. Šabanović, Bosanski pašaluk, 145.
68 Д. Премовић-Алексић, Траса римског пута, 39–47.
69 С. Димитријевић, Дубровачки каравани у јужној Србији у XVII веку, Београд, 1958, 96.