Page 28 - Novopazarski Zbornik 36

28 Драгица Премовић-Алексић НЗ 36/2013

Радослав био је толико привржен Византији, да је и свој новац, који уједно
представља и први српски новац, ковао по угледу на византијски. Ковница
овог новца откривена је приликом истраживања Градине на Пазаришту, од-
носно града Раса. До тада је коришћен, углавном, византијски новац чији
52
су примерци налажени на поменутој Градини, али и на Градини у Постењу.
Имајући у виду да се у долини Рашке, све до доласка Стефана Немање, Ср-
бија борила за превласт са Византијом, а у 9–10. веку и са Бугарском, то на
наведеним локалитетима не чуде налази материјалне културе ове провини-
јенције. Налажена је бугарска керамика, византијско луксузно посуђе, новац
и други предмети. Новац су ковали и краљеви Урош I, Драгутин, Милутин
53
и цар Душан, а у Постењу код Новог Пазара нађена је остава од преко 700
примерака сребрног новца ког су ковали краљеви Драгутин и Милутин. 54

УТИЦАЈ ОРИЈЕНТА

Судбина народа и држава на Балкану решена је доласком Турака у
Европу. Византија је била сасвим изнурена и неспособна да се бори, Бу-
гарска је била растрзана унутрашњим растројством, Србија се после смрти
цара Душана почела распадати, а иста судбина је крајем 15. века задесила
и Босну. Насупрот њима, Турска је била млада и снажна држава са добро
организованом и дисциплинованом војском. Након што су Турци запосели
Скопље, формирали су крајиште према западу и већ 1396. године запосели
тврђаве Звечан, Јелеч и рудник Глухавицу, док је власт у њиховом окружењу
остала у рукама феудалаца Вука Бранковића до 1455. године када је новопа-
зарска област пописана као потпуно турска област. 55
Највећа средњовековна рударска област налазила се на Копаонику, а
највећи рудник је био Трепча. Рударска активност је била развијена и на Рого-
зни, где су Саси, које је у Србију довео краљ Урош I, већ 1303. године имали
своју цркву, а 1348. године рударска насеобина на Рогозни је имала и свог
кнеза који је био немачког порекла. Рудник Жежна на Рогозни, 1536. године,
помиње се међу најважнијим рудницима сребра у Турском царству. Процва-
56
том рударства, трговине и градске културе, формирају се и први урбани цен-
три, попут Трговишта у подножју Раса. Током 14. века становници Трговишта
живели су у брвнарама, на месту којих се током 15. века подижу куће зида-
не од камена са пословним просторијама у приземљу и стамбеним одајама
на спрату. На овакву промену утицали су економски просперитет, присуство
великог броја домаћих и страних трговаца, али и колонија Дубровчана. Си-

52 V. Ivanišević, Nalazi novca iz tvrđave Ras, Tvrđava Ras, Beograd, 1999, 422.
53 Исти, 420–422; М. Поповић, Тврђава Рас, Београд, 1999, 156–159.
54 Dokumentacija Muzeja „Ras“. Novac se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
55 H. Šabanović, Bosanski pašaluk, Sarajevo, 1959, 32–33.
56 Драгица Премовић-Алексић, Рудник Жежна на Рогозни, НПЗ 17/1993, 27–38.