Page 27 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 НОВИ ПАЗАР НА МАПИ ИСТОРИЈСКИХ ПУТЕВА 27

ре и портале у романичком духу, тако да својим облицима нису нарушавали
добро познати изглед. 48
У унутрашњости цркве сачувана је изузетно драгоцена галерија срп-
ског зидног сликарства у којем се монументални стил развио до врхунца
и представља програмски најсложенији, иконографски најразноврснији и
уметнички највећи споменик у Србији 13. века. Фреске у наосу, где доми-
нира монументална композиција Успење Богородице, и олтарском простору,
по својим уметничким и стилским особеностима спадају међу најзначајнија
остварења свога времена у Европи. Сопоћанске фреске су радили велики
сликари које је краљ позвао из Византије, можда чак и из тек ослобођеног
Цариграда. 49
Након бурних догађаја везаних за крај 12. века: пада Византије под ла-
тинску власт; сређивању прилика у Србији након сукоба Немањиних синова;
повратка Св. Саве с моштима оца са Свете Горе у Студеницу око 1206. године;
освајања краља Милутина у Македонији и успостављања трајнијих мирољу-
бивих односа с Византинцима, Србија је постала једна од матичних земаља
православне уметности 13. века. Промене до којих је тада дошло издвојиле су
и садржински и стилски уметност овог раздобља од претходне, али и касније.
Немањино доба одредило је токове развитка уметности, али је ус-
поставило и путеве којима су у Србију све чешће и у већем броју долазили
уметници, трговци, путописци. Колико је Србија у Немањино време, односно
новопазарски крај у ком је столовао, остваривала везе са Истоком и Западом
говоре и подаци да је Немања 1186. године издао повељу Дубровчанима о
слободној трговини. Да би остварио победу у борби са Византијом, Немања
је хтео да склопи савез са немачким царем Фридрихом I Барбаросом. Крајем
1188. године српски изасланици били су на немачком двору, где су дочекани
са свим почастима. Краљу су пренели Немањину спремност да га, када буде
на свом крсташком походу на територији Србије, дочека у Нишу. Сусрет се
и догодио 27. јула 1189. године. 50
Немањини наследници су наставали да одржавају контакте и са
Истоком и са Западом. Тако је Немањин наследник, Стефан Првовенчани
краљевску круну, 1217. године, добио од папе из Рима. Пре тога је супругу,
ћерку византијског цара, вратио у Цариград, успоставио контакте са Мле-
чанима и оженио се дуждевом унуком, Аном Дандало. Његов син, краљ
51

48 В. Ј. Ђурић, Рашко и приморско градитељство, Историја српског народа, прва књига,
Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), Београд, 1981, 397–398.
49 В. Ј. Ђурић, Српско сликарство на врхунцу, Историја српског народа, прва књига, Од
најстаријих времена до Маричке битке (1371), Београд, 1981, 417–421.
50 Ј. Калић, Борбе и тековине великог жупана Стефана Немање, Историја српског народа,
прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), Београд, 1981, 256.
51 К. Јиречек, Историја Срба, политичка историја до 1537. године, књига I, репринт 2004,
168–169.